Према подацима „Веритаса”, током ратних дејстава страдале су 64 особе, међу којима 41 цивил, а за посмртним остацима 16 несталих и даље се трага
Навршило се 35 година од почетка прогона Срба са подручја источне Билогоре, а за злочине почињене над становништвом овог краја пред правосудним органима до сада је одговарао само један припадник хрватских снага, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас”.
Акција хрватских снага под кодним називом „Откос 10” почела је 31. октобра 1991. године нападом на припаднике Територијалне одбране Грубишног Поља. Током наредна два дана, према подацима „Веритаса”, око 4.000 људи протерано је из 38 насеља.
У избегличкој колони која се упутила ка Босни и Херцеговини, где су прогнани нашли уточиште, било је и око 250 Хрвата, Чеха, Мађара и Рома.
Убиства, паљевине и уништавање храмова
После повлачења српског становништва, уследила су убиства преосталих житеља, пљачке, паљење и минирање кућа, укључујући и села у којима претходно није било отпора, наводи „Веритас”.
Током тих дејстава уништени су и значајни православни храмови. До темеља су изгореле дрвене цркве билогорског стила – Храм Светог Димитрија у Растовцу, саграђен пре 1700. године, и Храм Успења Пресвете Богородице у Доњој Рашеници, подигнут 1709. године.
На подручју источне Билогоре од 1991. до 1997. године страдале су укупно 64 особе, већином српске националности или лица повезаних са српским породицама. Међу њима је било 41 цивил, од којих је 18 убијено пре почетка акције „Откос 10”, у оквиру кампање застрашивања, док су 21 били припадници Територијалне одбране.
За посмртним остацима 16 несталих и даље се трага.
Једина осуђена особа пребачена у Хрватску
За злочине над Србима на овом подручју пред правосудним органима одговарао је једино Вељко Марић, припадник Збора народне гарде из Грубишног Поља. Веће за ратне злочине у Београду осудило га је на 12 година затвора због убиства цивила Петра Слијепчевића, старог 65 година, 31. октобра 1991. године у његовој породичној кући у селу Растовац.
Током издржавања казне, против Марића је у Србији покренута нова истрага због сумње да је у септембру 1991. године убио Мићу Васиљевића и Владимира Кучеру, као и да је заробљавао и мучио Звјездана Мачка.
У јуну 2015. године, пре окончања истраге, Марић је пребачен у Хрватску, уз званичну обавезу хрватске стране да настави кривични поступак покренут у Србији. „Веритас” наводи да до данас нема потврде да хрватски правосудни органи поступају по тој обавези.
У марту 2016. године Општински суд у Бјеловару донео је правоснажну пресуду којом је супрузи и сину убијеног Слијепчевића досудио око 50.000 евра на име накнаде штете и још 7.000 евра за судске трошкове.
Последице прогона и злочина видљиве су и у демографској слици овог краја. Пре Другог светског рата на подручју источне Билогоре живело је око 18.000 Срба. Према подацима Митрополије загребачко-љубљанске, 2005. године тамо их је било 1.170, углавном старијих, док је према попису становништва из 2021. године њихов број пао испод 1.000.
