Председник Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао је данас да су према подацима те организације у војно-полицијској акцији “Олуја” која је почела 4. августа 1995. године убијене или нестале 1.903 особе, а да је међу њима чак 1.246 цивила односно 65 одсто, те да су око три четвртине били старији од 60 година.
Штрбац је рекао за Танјуг да је су чак 30 одсто жртава жене – њих 563, од којих су око четири петине биле старије од 60 година.
Оцењује да је то својеврсни црни рекорд, када се упореде жртве грађанских ратова деведесетих који су вођени на простору бивше Југославије.
Председник “Верираса” додаје да је до данашњег дана расветљена судбина 1.246 особа, док се још 623 особе воде као нестале.
“У оквиру тог броја су 472 цивила, међу којима је 51 одсто жена – њих 241”, рекао је Штрбац.
Штрбац оцењује да су ти статистички подаци врло интересантни из кривично-правног аспекта и наглашава да је рату по женевским конвенцијама убиство наоружаног војника који пружа отпор не конституише ратни злочин, али да је убиство војника који се предао као и убиство цивила ратни злочин.
Када је у питању процес повратка протераних Срба Штрбац напомиње да се није много одмакло.
“Подаци хрватског државног статистичког завода, доступни свима указују да је 1991. године у Хрватској живело 582.000 житеља српске националности. Они су чинили око 12,2 одсто укупне популације, која је бројала 4,8 милиона људи. Имали смо и категорију Југословена, а њих је било 106.000”, рекао је Штрбац.
Он додаје да се сви демографи слажу да је међу особама које су се изјашњавале као Југословени било највише Срба и то између 60 до 80 процената.
“На последњем попису, 2021. године тек 123.000 људи се изјаснило да су Срби или 3,2 одсто укупне популације”, рекао је Штрбац.
Штрбац напомиње да је у међувремену опао и број укупне популације Хрватске за скоро милион људи.
“У тој бројци од око милион половину чине Срби, а друга половина су Хрвати. Срби су протерани у рату, нешто је наравно и погинуло, а Хрвати су од кад је Хрватска ушла у ЕУ отишли из земље трбухом за крухом”, рекао је Штрбац.
Штрбац напомиње да су до сада када су у питању злочини из “Олује” донете само две правоснажне пресуде, али не против етничких Хрвата.
“Један од њих је етнички Србин – дакле Србин који је убијао Србе, а други је етнички Албанац. Обојица су били хрватски војници, то је неспорно и обојица су убијали Србе”, рекао је Штрбац.
Он додаје да се још неколико кривичних поступака водило против Хрвата као непосредних извршилаца, али да су на крају ослобођени.
Додао је да су хрватски судови у неколико наврата, попут процеса за покољ у селу Грубори доносили ослобађајуће пресуде због недостатка доказа.
“Чим је Хрват оптужен, онда суд у образложењу пресуде констатује да нема довољно доказа”, рекао је Штрбац.
Штрбац напомиње да је покољ у Груборима један од најужаснијих догађаја у којем су запаљене српске куће, убијено је шесторо махом старих и немоћних српских цивила.
Он је подсетио и да је за злочине над Србима у “Олуји” Међународни суд у Хагу донео против хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача осуђујуће пресуде на 24, односно 18 година затвора, али их је касније Жалбено веће Хашког суда прогласило невиним, што је како је оценио најсрамнија одлука које је то веће донело, преноси Танјуг.
Povezani tekstovi
