D.I.C. Veritas

е-Veritas, 02.12.2022, Идентификовани посмртни остаци Драгана Драгановића из Кијевaца

Тридесет и једну годину након погибије у бјеловарској касарни 29. септембра 1991. године, Драган Драгановић, тада 19-годишњи војник ЈНА, сахрањен је у родном селу Кијевци у Поткозарју.

Овај саборац Милана Тепића, према тврдњи његовог брата Драгомира и комшије Мирка Пјанића, убијен је у нападима хрватске паравојске на касарну, истог дана када је Милан Тепић, посљедњи народни херој Југославије дао живот “да би испоштовао војничку част и заклетву”, објављује портал SrpskaInfo.com под датумом 22. новембар 2022.

Драганова породица је бројна, а туга за њим велика.

Најстарији брат је Драгиша, потом слиједе Драгомир, Мирослав, Милован, Драшко, Дарко, Михајло и Драгољуб, те сестре Милена и Драгица.

– Драган је рођен 15. јануара 1972. године, а погинуо 29. септембра 1991. године. Памтим посљедњи сусрет са њим, када је одлазио у ЈНА. Били смо сви срећни, радовали се јер је тако код нас, у Поткозарју. Нисмо замишљали да ће то бити наш посљедњи сусрет. Његова слика у униформи нам је стално пред очима, на видном мјесту. Мајка је умрла држећи ту слику на прсима. Тешко је то испричати – изнио је Драгомир Драгановић сјећање на брата и мајку која је преминула прије двије године.

Сада су успомене на Драгана Драгановића оживљене, прича о његовом херојству и трагедији поновљена, а вијест о повратку у своју земљу, брзо се раширила цијелим крајем.

Мирко Пјанић нам је испричао да су на споменику погинулим борцима из МЗ Церовљани уклесали име, лик и податке о Драгану Драгановићу. Ту су више пута годишње полагали вијенце и цвијеће, палили свијеће.

– Поуздано знамо да је Драган Драгановић херојски погинуо у Бјеловару. Прве информације које смо добили су указивале да се он није хтио одвојити од Милана Тепића, није хтио да га изда по цијену живота. Његова мајка је често, помињући свога сина, помињала и Милана. Драган је први војник, младић у ЈНА који је са подручја Градишке погинуо у рату – изјавио је Пјанић.

Тужно је било што његова мајка и браћа и сестре, подсјећа Пјанић, нису имали гдје да упале свијећу и положе цвијеће за Драгана, осим на споменик у центру села.

– То је за њих било тешко. Сазнаћемо гдје су свих тих година били његови посмртни остаци. Шта се све дешавало. Ипак, његов гроб је од сада заклетва и спомен за све нас, његове комшије, пријатеље, сународнике – навео је Мирко Пјанић, а преноси SrpskaInfo.com.

Према Веритасовим сазнањима, Драганови посмртни остаци предати су од хрватске стране комисији СРЈ 12. јула 1995. под НН, када су примљени на ВМА у Београду, гдје су заведени под ознаком С-90/95. У попратној документацији нема ни мјеста одакле је леш довежен ни времена ни мјеста смрти. Код описа леша стоји напомена : “мушки леш у стању одмаклих трулежних промена и сапонификације, већим делом скелетисан”.

Леш је под истом ознаком био покопан на београдском гробљу “Лешће”, све док Комисија Србије за нестала лица од Међународне комисије за нестала лица у току ове године није добила позитиван ДНК извјештај за посмртне остатке под ознаком С-90/95 на име Драган (Предраг) Драгановић.

Комисија Србије је примопредају посмртних остатака са Институтом за нестале особе БиХ обавила 21. јула 2022. године, у циљу коначне идентификације и предаје породици ради сахране у БиХ.

 

Veritas.info 

 

Baner Sufinansiranja Foto: ilustracija, Ministarstvo kulture i informisanja, 664x195

 

 

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.