Nekadašnje Mesićeve poruke slušao sam na svoje uši i svedok sam koliko su, u kombinaciji sa simbolima i pesmama iz vremena Pavelićeve NDH, uticale na pobunu Srba u avgustu 1990, pežorativno nazvanu ’balvan revolucijom‘
Na portalu zagrebačkih “Novosti” (glasilo Srpskog narodnog veća), na Dan pobede po ruskom kalendaru (9. maj), objavljen je poveći intervju sa Stjepanom Mesićem, bivšim predsednikom Republike Hrvatske i poslednjim predsednikom Predsedništva SFR Jugoslavije, pod naslovom “Samo slepac može negirati genocid nad Srbima”, iz kojeg su pojedine delove istog dana preneli mnogi mediji u regionu.
Evo nekih “mudrih” misli i poruka vremešnog (91) hrvatskog političara:
O Jasenovcu – Mladi moraju znati tu strašnu istinu koja se dogodila u Jasenovcu kako se nikad više takvo ljudsko zlo ne bi dogodilo; Mladi moraju znati da u NDH nije postojao samo jedan koncentracioni logor, Jasenovac, nego je postojalo i Jadovno, koji čak nije bio logor okružen žicom, već čisto gubilište, postojali su dečji logor Sisak, Jastrebarsko, logor Danica, Stara Gradiška…
O Blajburgu – Pokušaji izjednačavanja i dovođenja u bliski kontekst Blajburga i Jasenovca, pravljenja Blajburga najvećom tragedijom hrvatskog naroda je čista, besramna revizija; U Blajburgu je poginulo samo 13 zločinačkih, neprijateljskih vojnika koji su krenuli u proboj jer su znali da će odgovarati za svoje krvave zločine; Blajburg je bio samo kapitulacija kvislinške vojske koja je bila na strani fašizma s najvećim opterećenjima brutalnih, ratnih, ustaških zločina koje ljudski um teško može pojmiti.
O genocidu nad Srbima – Nespominjanje Holokausta i genocida nad Srbima ne smeta samo onima koji promovišu neoustašku politiku. Samo slepac može negirati genocid nad Srbima; Ako je bilo organizovano nekoliko koncentracionih logora, ako su poubijana cela sela, očišćeni celi prostori i ako to nije genocid, uz to kad doglavnik ustaškog pokreta Mile Budak iznese politički dekret: ‘trećinu pobiti, trećinu raseliti, trećinu prekrstiti', ako to nije genocid, ne znam što je.
O hrvatskom antifašizmu – Hrvatska je antifašistička s grubim kršenjem antifašističkog opredeljenja. To, nažalost, uzima maha; Današnji političari daju tek toliko kritike fašizmu da se kaže da su ipak i oni antifašisti, ali se to ni po čemu ne vidi u njihovoj politici. Stvara se praksa da se baš puno ne spominje NOB, srušeno je preko 3.000 spomenika i to baš u krajevima gdje je NOB bio najjači i najveći; U mojoj familiji ustaše su ubile 11 članova iako smo Hrvati, ali su bili antifašisti. Mojoj supruzi s Banije ubili su celu familiju u Jasenovcu, i ja zaista drugačije doživljavam NOB od hrvatske političke elite.
Čitam ove Mesićeve istinite misli i poruke i ne verujem da ih izgovara čovek koji je nekada, i ne tako davno, žestoko branio sve ono što sada kritikuje.
Evo nekih poruka koje je izgovarao na promotivnim skupovima HDZ-a 1990:
- Srbi u Hrvatskoj će moći stati pod jedan kišobran; Srbi oru zemlju u Hrvatskoj a boga mole da kiša pada u Srbiji; Ne misle valjda Srbi da mi u šleperima iz Mađarske nosimo naliv pera. Malo sutra, gospodo; Neka Srbi idu u Srbiju, ali neka ponesu ono malo zemlje koju su doneli na opancima kada su dolazili na ove prostore.
Ove Mesićeve poruke slušao sam na svoje uši i svedok sam koliko su, u kombinaciji sa simbolima i pesmama iz vremena Pavelićeve NDH, uticale na pobunu Srba u avgustu 1990, pežorativno nazvanu “balvan revolucijom”.
Ovakve misli i poruke su ga i opredelile da, posle prvih višestranačkih izbora (maj 1990), postane i predsednik Vlade Hrvatske. S te funkcije u avgustu 1990. odlazi na mesto člana, a od jula 1991. preuzima i funkciju predsednika Presedništva SFR Jugoslavije, što je za nas, njegove savremenike, bilo još šokantnije od čestih pomenutih izjava u predizbornoj kampanji.
I pitali smo se koliko dugo zajednička država “bratskih naroda” može da opstane pod vodstvom ovakvog političara. Odgovor smo dobili već u oktobru 1991, kad je Mesić, kao njen aktuelni predsednik, u Hrvatskom saboru slavodobitno izjavio: “Mislim da sam obavio zadatak, Jugoslavije više nema.” U decembru iste godine federacija se i formalno raspala.
Mesić se iz Beograda kao pobednik vraća u Zagreb, gde objavljuje memoare pod naslovom “Kako smo srušili Jugoslaviju – politički memoari” (1992). A od svog političkog mentora Tuđmana biva nagrađen funkcijom predsednika Sabora, koju obavlja od septembra 1992. do maja 1994, kad se razilazi sa Tuđmanom i osniva stranku Hrvatskih nezavisnih demokrata. Po razilaženju s Tuđmanom štampa i drugo izdanje memoara, pod promenjenim naslovom “Kako je srušena Jugoslavija”, uz objašnjenje: “Hteo sam da kažem da smo svi krivi što smo srušili Jugoslaviju, a ne da ja budem u prvom planu kad kažem mi – ovako sam dao objektivizaciju”.
Posle Tuđmanove smrti, Mesić pobeđuje i na predsedničkim izborima, i to dva puta zaredom. Početkom njegovog drugog mandata, u vreme kada se na međunarodnom planu “dokazivao” kao antifašista, na hrvatskim medijima emituje se snimak (decembar 2006) njegovog govora održanog 6. juna 1992. u Hrvatskom klubu u Sidneju: “U Drugom svetskom ratu, vidite, Hrvati su dva puta pobedili i mi nemamo razloga da se nikom ispričavamo. Ovo što skroz traže od Hrvata – ajde idite kleknuti u Jasenovac, kleknite ovde… Mi nemamo pred kim šta klečati! Mi smo dva puta pobedili, a svi drugi samo jednom. Mi smo pobedili 10. aprila kad su nam sile Osovine priznale hrvatsku državu i pobedili smo jer smo se našli posle rata, opet s pobednicima, za pobedničkim stolom.”
A nakon što je snimak njegovog govora pušten na HRT-u, Mesić je na toj istoj televiziji izjavio: “Ne isključujem mogućnost da sam u to vreme, pri tom imajući na umu i istorijski kontekst, zaista tako nešto i rekao. Ako jesam, bio je to taktički ustupak, pogrešan i promašen, onima koji su Hrvate u otporu velikosrpskoj politici i četništvu kao njegovom osloncu nastojali da mobilišu na koketiranju s ustaštvom.”
I bez obzira na sve rečeno i učinjeno, iz svojih predsedničkih mandata (2000 -2010) Mesić izlazi kao priznati antifašista. Toliko jak u svom antifašizmu da ga hrvatski Savez antifačističkih boraca i antifašista (SABA) bira za svog počasnog predsednika, a na kojoj funkciji verovatno bi bio i danas bio da se 2017. nisu pojavili novi snimci iz njegovog proustaškog perioda.
Naime, u januaru te godine na “Jutjubu” je objavljen još jedan snimak na kojem Mesić, govoreći na sastanku 1992. u Novskoj, relativizuje, odnosno poriče ustaške zločine u logoru Jasenovac, tvrdeći da je taj logor korišćen još dve godine po okončanju Drugog svetskog rata, kada su u njemu, pod kontrolom Titovih partizana i komunista, pobijeni mnogi Hrvati (što tvrde i istorijski revizionisti okupljeni na hrvatskoj ekstremnoj desnici); da je to bio “radni logor”, da su ljudi poslati u Jasenovac time bili “praktično spaseni”, jer je dolazak u Jasenovac značio da neće biti pobijeni, već korišćeni kao radna snaga; da je predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito znao da je zvanična istorija logora Jasenovac “falsifikat” da bi se dobile veće reparacije, zbog čega nikada nije ni posetio Jasenovac…
Mediji su zabeležili da je Mesić 17. maja 2017. podneo ostavku na dužnost počasnog predsednika SABA: “Razmotrivši stanje nastalo nakon objavljivanja snimaka s mojim, ponavljam i ovom prilikom, apsolutno neprihvatljivim izjavama iz godine 1992, kao i one kasnije objavljene iz godine 1990, te uzimajući u obzir činjenicu da verovatno postoje još i drugi moji snimci iz tog vremena s jednako neprihvatljivim izjavama, a u želji da poštedim Savez antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske bilo kakvih negativnih posledica, podnosim ostavku na funkciju počasnog Predsednika SABA.”
Zašto Srbi u Hrvatskoj okupljeni oko SNV-a baš sad, iz dubokog naftalina, nakon osam godina “mirovine”, izvukoše “antifašistu” Mesića? I zašto baš u vreme kada se u Hrvatskoj, ne bilo kojoj, nego u koaliciji na vlasti, a na inicijatuvu proustaškog Domovinskog pokreta, vodi žestoka kampanja protiv “Novosti” (pre nekoliko nedelja država im je smanjila subvenciju za 35 odsto u odnosu na predhodnu godinu)?
Odgovor bi mogao da bude i u činjenici da u današnjoj Hrvatskoj nema boljeg, ili barem poznatijeg, antifašiste od bivšeg profašiste (ustaše su po definiciji hrvatski fašisti) od Stjepana Mesića. A društvo u kojem je Mesić najveći antifašista mora da ima veliki problem s antifašizmom.
Savo Štrbac
Objavljeno u Politici (štampano izdanje) 13. maja 2025.
