е-Veritas, 18.12.2025, ХРОНОЛОГИЈА РАТА У ХРВАТСКОЈ 1991-1995 – 18. децембар

1990.

– Предсједништво СФРЈ је на сједници на којој је предсједавао предсједник др Борислав Јовић, расаправљало о најављеном плебисциту, о самосталности и независности Републике Словеније. Оцјењено је да је то противуставан и једностран акт. Политиком свршеног чина покушава се другим југословенским републикама наметнути рјешење, независно од њихових права и интереса.

 

 

1991.

– Реагујући на одлуке ЕЗ и оцјењујући их као подршку унилатералним и противуставним актима сецесије и покушаја укидања Југославије као јединог субјекта међународног права, Предсједништво СФРЈ је затражило помоћ УН у интересу очувања интегритета и суверенитета Југославије. Упућено је такође писмо Арбитражној комисији Конференције о Југославији, у којем је указано на потребу постојања једнаких права Срба у Хрватској и БиХ на самоопредељење, у случају да се други народи у тим републикама одлуче на одвајање од Југославије.

– Њемачки и аустријски министри спољних послова, Хелмут Кол и Алојз Мок, најавили су да ће Њемачка и Аустрија 15. јануара успоставити редовне и дипломатске односе са Хрватском и Словенијом.

– У кућу Милеуснић Петра неколико хрватских војника са фантомкама насилно је упало, одмах су почели шутирати и ударати Петра. Када је пао на земљу одвукли су га у кухињу где су се скривали његова супруга Вера Милеуснић (1940), кћер Горанка Милеуснић (1969) и комшиница Блаженка Слабак (1941). Блаженки су одсјекли прст, преклали је, да би затим у њу испалили 7 хитаца. У Горанку је испаљено 17 хитаца, обе су биле на мјесту мртве. Вери су прво наредили да им скува кафу а затим у њу испалили 15 хитаца. Потом су пуцали и у већ пребијеног Петра, и напустили кућу мислећи да су све побили. Петар је успео да преживи. Овај злочин починили су припадници Прве гардијске бригаде Тигрови и то: Жељко Белина, Дејан Милић, Иван Гргић , Здравко Плесец и Дубровко Лесковар. Пресудом ЖС Загреб 2013. године Жељко Белина осуђен је на 10 година, а Дејан Милић на 9 година затвора, ВС РХ је исте године потврдио пресуду.

– У Батињанима, општина Дарувар, убијена је Богдановић Свака (1913).

– У Кусоњама, општина Пакрац, убијене су Босанац Мара (1910) и Панић Петра (1924).

 

 

1992.

– Копредсједник Мировна конференције о Југославији Сајрус Венс разговарао је у Њујорку са генералним секретаром УН Бутросом Галијем. Након овог разговора Венс се у Вашингтону сусрео са предсједником САД-а, Џорџем Бушом, и државним секретаром Џејмсом Бејкером.

 

 
1994.

– У посљедњој офанзиви ХВО и регуларне војске из правца Ливна према Грахову, сваки други становник граховске општине протјеран је са свог огњшта. Јединице ХВО и ХВ уништиле су осам српских села Чапразлије, Прово, Губин и Сајковић, на сјеверним падинама Динаре, те Челебић, Бујмунте, Раданаовце и Врбицу, са јужне стране планине Старетине.

– Бивши амерички предсједник Џими Картер послије састанка у Загребу са представницима мировних снага УН и предсједником Хрватске Фрањом Туђманом допутовао је у Сарајевo, гдје се сусрео с предсједником Предсједништав Алијом Изетбеговићем.

– Влада СРЈ најоштрије је осудила присуство регуларних јединица РХ на територији бивше БиХ. У Саопштењу Владе СРЈ тврди се да је учешће око хиљаду припадника регуларне војске Хрватске у борбама код Гламоча и Грахова груба повреда међународног права и принципа повеље УН, као кршење резолуција СБ 752, 757 и 787.

 

 

 
1995.

– У Петерсбургу крај Бона је одржана привремена Конференција за преговоре о разоружању и регионалној стабилности у бившој СФРЈ. Ријеч је о спровођењу Анекса 1Б Дејтонског споразума, који се тиче мјера безбједности јачања повјерења у БиХ, мјера јачања безбједности и повезивања у регион, мјера контроле наоружања у подрегиону и , најзад мјера успостављања регионалне равнотеже унутар и око бивше СФРЈ. Њиме је прописано да се однос тешког наоружања између СРЈ, Хрватске и БиХ избалансира у пропорцијама 5:2:2. Тако да би СРЈ морала своје тешко наоружање да смањи за 25 %. На конференцији су учествовали представници 32 земље, на којој је договорено да преговори о разоружању и регионалној стабилности почну 4. јануара 1996. године у Бечу под покриветељством ОЕБС-а. Хрватски министар спољних послова Мате Гранић је даље учешће Хрватске у преговорима условио међусобним признавањем Хрватске и СРЈ, док је југословенски шеф дипломатије Милан Милутиновић учешће Београда условио повратком СРЈ у ОЕБС.

 

 

 
Veritas.info