Srbija je obrazložila argumente u drugoj rundi rasprave u Hagu povodom uzajamnih tužbi Hrvatske i Srbije za genocid. Pravni tim Srbije dokazuje činjenice koje Hrvatsku terete za genocid nad Srbima, posebno u akciji “Oluja”.

U Međunarodnom sudu pravde u Hagu nastavljena je druga runda usmene rasprave u sporu između Srbije i Hrvatske po uzajamnim tužbama za genocid na području Hrvatske od 1991. do 1995. godine, prenosi Tanjug. 

Obradović je podsetio da Hvratska nikad nije porekla da je podnela tužbu protiv Srbije kako bi se paralisali procesi protiv Hrvata pred Haškim tribunalom.

Najpre je istakao da se sprski pravni tim potpuno slaže sa zapažanjem šefa hrvatskog tima Vesne Crnić Grotić koja je pored ostalog navela da se pomirenje mora zasnovati na istorijskim činjenicama.

“To bi mogao da bude lajt motiv našeg daljeg izlaganja”, rekao je Obradović i u tom kontekstu podsetio na izjavu bivšeg šefa hrvatskog pravnog tima Ivana Šimonovića koji je rekao da je Hrvatska podnela tužbu da bi se paralisali procesi protiv Hrvata pred Haškim tribunalom.

“To je istorijska činjenica koju nisu poricali ni naši oponenti. U tom smislu Hrvatska je u ovom slučaju morala da demonizuje Srbe”, naglasio je Obradović i detaljno komentarisao argumente koje je hrvatska strana izložila tokom usmene rasprave.

Članovi srpskog pravnog tima profesori Andreas Cimerman i Kristijan Tams iz Nemačke ponovo su govorili o relevantnosti događaja koji su se dogodili pre osnivanja SRJ, čiji je pravni naslednik Srbija, odnosno da SRJ pa tako ni Srbija, ne može da bude odgovorna u tom smislu jer nije postojala kao država.

Britanski advokat Vejn Džordaš nastavio je usmeno da s činjenične i pravne strane pobija navode hrvatske tužbe, a kanadski profesor Vilijem Šabas je diskutovao o pitanjima interpretacije Konvencije o sprečavanju genocida, kao i kredibilnosti agrumenata koje je u drugoj rundi iznela Hrvatska.

Srpski advokati Novak Lukić i Dušan Ignjatović su osporavali mogućnost da se delovanje JNA i paravojnih formacija na teritoriji Hrvatske pripisuje zvaničnom Beogradu.

Brionski transkripti – glavni dokaz Srbije

Glavni dokaz genocidne namere i istrebljenja Srba iz Hrvatske su transkripti sa sastanka Tuđana sa vojnim vrhom hrvatske na Brionima 1995. godine na kom je planirana operacija “Oluja”.

Sudu su ranije dostavljeni transkripti sa tog sastanka među kojima je i ključna rečenica Franje Tuđama koja dokazuje želju za uništenjem sprske etničke grupacije u Hrvatskoj “da Srbima treba zadati takav udarac da praktično nestanu”.

Srpska strana je podnela Sudu i prezentovala niz dokaza i svedočenja da operacija “Oluja” ispunjava sve elemente krivičnog dela genocida, kao i da je Hrvatska prekršila svoje obaveze iz Konvencije o sprečavanju genocida.

Osim opisanih zločina u periodu od 1991. do 1995. u Hrvatskoj, protivtužba Srbije predočila je istorijski kontekst događaja osvrćući se i na period od 1941. do 1945. godine, radi lakšeg razumevanja događaja koji su usledili od 1991. do 1995.godine.

U dokumentu koji je podnet Međunarodnom sudu pravde su podaci o zločinima počinjenim u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i tokom operacija “Bljesak” i “Oluja”.

Osim utvrđivanja da li je počinjen genocid u Hrvatskoj od strane jedne ili druge države u sporu, jedno od pitanja koja će sud utvrđivati na zahtev Srbije, je pitanje vremenske nadležnosti za odlučivanje.

Naime, Srbija osporava nadležnost Suda za odlučivanje o događajima koji su se desili od 1991. do 27. aprila 1992. godine kada je formirana SRJ, a čiji je pravni sukcesor Srbija.

Rasprava se nastavlja sutra izlaganjem srpskog pravnog tima, koji će okončati izlaganje. U utorak, 1. aprila će Hrvatska dobiti 90 minuta da odgovori na poslednje optužbe Srbije, nakon čega će Sud zaključiti raspravu koja je počela 3. marta izlaganjem hrvatskog pravnog tima.

Ovo je završnica spora koji je počeo još 1999. godine podnošenjem hrvatske tužbe Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije.

Kako nijedna od strana u sporu nije podnela odštetni zahtev prema drugoj državi, Sud se tim pitanjem neće ni baviti.