Tog 4. avgusta 1995. godine, u četiri ujutru, započela je akcija na frontu dugom 700 kilometara. Već tog istog dana, hrvatski bojovnici probili su prve linije odbrane Srba i zauzeli Sveti Rok u Lici. Sledećeg dana nastavilo se sa granatiranjem gradova i smišljenim terorom koji je pospešio odlazak preostalih Srba. Pre nego što su uklljučili kamere da se snimi trijumfalni ulazak hrvatskih snaga u Knin, glavni grad Republike Srpske Krajine, uklonjeni su svi tragovi masakriranja nedužnog stanovništva. Hrvatske brigade 6. avgusta zauzimaju teritoriju oko Slunja (severno od Plitvica) i na granici sa Bosnom i Hercegovinom sastaju se sa snagama Armije Republike BiH. Sledećeg dana, 7. avgusta, padaju i poslednja srpska uporišta. U 18 sati hrvatski ministar odbrane Gojko Šušak objavljuje da je akcija „Oluja“ završena.
O tome šta je epilog ove akcije govore poražavajući podaci Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“.
Prema njima, u Hrvatskoj je pre rata živelo 582.000 Srba, što je činilo 12,2 odsto stanovništva, i 106.000 Jugoslovena, dok je na popisu iz 2001. godine u Hrvatskoj registrovano 201.000 Srba i 176 Jugoslovena. Prema tim podacima, skoro 400.000 Srba je „nestalo“.
Međunarodni tribunal je prvobitno operaciju „Oluja“ okarakterisao kao udruženi zločinački poduhvat, s ciljem trajnog i prisilnog proterivanja Srba s prostora bivše RSK
„Veritas“: Poginulo i nestalo 6.990 Srba
Prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“, u ratnom i posleratnom periodu, zaključno sa 31. oktobrom 2011. godine, na području Hrvatske poginulo je najmanje 4.917 ljudi, uglavnom srpske nacionalnosti.
– Poginulo je 4.917 osoba – 4.451 muškarac, 466 žena i 50 dece
– Samo u akciji „Oluja“ poginulo je i nestalo 1.922 Srba, od tog broja 1.192 civila
– Ubijeno je 50 osoba mlađih od 18 godina, 3.782 ljudi starosti od 18 do 60
godina i 671 osoba starija od 60 godina
– Među poginulima je 1.159 civila, 3.588 vojnika i 170 policajaca
– Postoje podaci za 2.073 nestalih, 1.524 muškaraca i 549 žena.
Među njima je 18 dece, dok je starost 127 osoba nepoznata
Sećam se samo očaja i bede!
Tog 4. avgusta 1995. godine svima se u pamćenje urezala slika koja je cepala dušu – dečak Dragan Mioković (29), tada star svega 12 godina, za volanom traktora kojim iz sela u okolini Gračaca beži prema Srbiji spasavajući žive glave svoje porodice. Sedamnaest godina kasnije Dragan je sa suprugom i ćerkicom starom tri meseca svio porodično gnezdo u Beogradu, uspešno se bavi privatnim poslom i živi čistog srca – ne oseća ni prema kome mržnju zbog onoga što mu se desilo. Samo ga boli to što postoje ljudi koji mogu da slave tuđu patnju.
- Hrvati su očigledno politički dobro odradili posao. Osećao sam se čudno kada sam čuo presudu, ali najviše mi je bilo krivo kada sam video ljude u Hrvatskoj koji slave i raduju se tuđoj nesreći, a ne znaju koliko smo patili – smirenim rečima je počeo Mioković priču za „Alo!“. Na pitanje kako se seća onih dana od pre 17 godina, kaže da je bio dete i da je drugačije gledao na stvari.
- Više se sećam očaja i bede. Kao da je neko sav trud i rad mojih predaka resetovao i rekao: „Hajde sada iz početka!“ Starijima je sve to palo daleko teže – kaže Mioković i dodaje da se u Hrvatsku ne bi vratio, ali ne zbog mržnje.
– Tamo više nemam uslove za bilo šta… Kuća je zapuštena i zarasla u korov, nema uslova za poljoprivredu, čime se porodica tada bavila. A i ja se sada bavim nekim sasvim drugim stvarima. Radim kompjutersku grafiku, sarađujem sa klijentima iz inostranstva, imam suprugu i ćerkicu. Ovde je sada moj život – objašnjava Mioković, koji je u međuvremenu dobio i naš i hrvatski pasoš.
Tuđman: „Rešeno srpsko pitanje!
“Prvi predsednik Hrvatske Franjo Tuđman je progon Srba nakon „Oluje“ okarakterisao kao „rešenje srpskog pitanja“, što je opisao u govoru na otvaranju Ratne škole „Ban Josip Jelačić“ u Zagrebu 14. decembra 1998. godine.
- Srpsko smo pitanje, dakle, rešili, neće više biti 12 odsto Srba ili devet odsto Jugoslovena, kao što ih je bilo. A hoće li ih biti tri ili pet posto, to ne znači ugrožavanje hrvatske države – rekao je tada Tuđman.
Štrbac: Njihov bog je bolji od našeg…
Direktor Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac šokiran je oslobađajućom presudom hrvatskim generalima. On je na konferenciji za novinare naveo da presuda Haškog tribunala više liči na politički pamflet ili deklaraciju neke političke organizacije nego na presudu suda UN-a.
Ne smemo odustati od tužbe protiv američki generala: Savo Štrbac
- Očito da je oslobađajuća presuda rezultat jake diplomatije hrvatske države, koja je posle prvostepene presude to i javno najavljivala, a potom i angažovala jednu veoma poznatu lobističku organizaciju, kao i „12 veličanstvenih“ eksperata. Noć pre izricanja presude u Hrvatskoj je organizovano i celonoćno bdenje, koje je urodilo plodom. Izgleda da je njihov bog bolji od našeg – rezignirano je konstatovao Štrbac, koji ipak smatra da tračak nade i dalje postoji, a to su tužba za genocid pred Međunadornim sudom pravde (MSP), kao i ona koju je više od 200.000 Krajišnika u SAD podnelo protiv američke kompanije MPRI, čiji su penzionisani generali osmislili operaciju „Oluja“.
- Od toga ne smemo da odustajemo. Ova presuda otežava te slučajeve i sada se postavlja pitanje da li su uopšte i izvodljivi. Ja smatram da jesu. MSP radi po drugim principima u odnosu na ovaj Haški tribunal. U Hagu u sudskom veću sedi pet, a u MSP 15 sudija. Što se slučaja protiv MPRI tiče, američki advoakti pred američkim sudom tuže američku firmu, što takođe daje nadu. Mi se s ovim ne možemo i ne smemo pomiriti. Dokle god postoji mogućnost, treba ustrajati – rekao je za „Alo!“ Štrbac.
Povezani tekstovi
