Srbija je tražila od Crne Gore da Đukić bude predat srpskim vlastima, ali režim Mila Đukanovića je i tad pokazao svoje izopačeno lice i generala ustupio državi u kojoj najmanje brinu o ljudskim pravima, pogotovo kad su Srbi u pitanju.
Penzionisani general nekadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA), 71-godišnji Borislav Đukić već nekoliko godina nalazi se u splitskom zatvoru i sudi mu se u Hrvatskoj za navodni ratni zločin, koji niti je počinio, niti naredio.
Borislav Đukić je uhapšen u Crnoj Gori, na aerodromu Tivat jula 2015. godine. Potom je mesecima bio u zatvoru u Spužu kod Podgorice, a Milo Đukanović je odlučio da izađe u susret zahtevu Hrvatske.
Srbija je tražila od Crne Gore da Đukić bude predat srpskim vlastima, ali režim Mila Đukanovića je i tad pokazao svoje izopačeno lice i generala ustupio državi u kojoj najmanje brinu o ljudskim pravima, pogotovo kad su Srbi u pitanju.
Đukić je potom prebačen u zatvor u Splitu i već nekoliko godina sudi mu se za navodni ratni zločin – rušenje brane Peruća na reci Cetini 1993. godine.
Odbrana generala Đukića više puta je do sada isticala da tokom suđenja nije izveden nijedan dokaz koji bi ga doveo u vezu sa navedenim krivičnim delom. Uz to, primećuje advokatski tim Đukića, ceo ovaj slučaj, uključujući fazu istrage traje već 25 godina(!), što je sigurno jedan od rekordno dugih sudskih postupaka.
Tokom sudskog postupka napravljen je niz propusta, ali i nezakontiih radnji protiv Đukića, ističe odbrana, a pogotovo način na koji je postupak vođen, pre svega da je Đukićev predmet razdvojen od ostalih saoptuženika, kao i to da zahtev za pokretanje istrage protiv Đukića nije ni bio podnet.
Odbrana Đukića ukazuje i na to da je tokom sudskog procesa njegovo ime pomenuto samo jednom, kada je iskaz davao zaštićeni svedok i to na zatvorenoj sednici. Ali, čak i takav iskaz je više nego “klimav”.
Naime, zaštićeni svedok je rekao da je te 1993. godine razgovarao preko radio-veze ili telefonom sa osobom ZA KOJU MISLI da je Đukić, a u vezi sa tim da dozvoli prolazak jednog kamiona prema brani Peruća. Zanimljivo je da taj svedok nikada pre nije video Đukića u životu, pa odbrana postavlja pitanje, kako može da bude uopšte siguran da je to Đukićev glas kad ni ne poznaje čoveka.
Ono što je posebno indikativno u celom ovom slučaju jeste da Đukić u vreme kada mu se delo stavlja na teret uopšte nije bio oficir JNA. Prema dostupnim podacima, ali i ranijim izjavama Mileta Novakovića, u to vreme, dakle u vreme kada mu se delo stavlja na teret (januara 1993. godine), Borislav Đukić je bio savetnik ministra unutrašnjih poslova Milana Martića
Dakle, pretpostavljeni mu je bio Mile Martić i jedino je on mogao da naredi rušenje brane, a Martić u Hagu nije ni optužen za Peruću, jer se u slučaju miniranja brane nije ni radilo o ratnom zločinu, jer brana nije ni minirana tako da poplavi područje i ugrozi stanovništvo, već samo da voda iscuri!
Ukoliko neko tvrdi da je brana trebala biti potpuno srušena, onda taj neko mora znati da da je general Đukić, kao vrhunski profesionalac, naredio rušenje brane, ona bi i bila potpuno srušenja.
Međutim, prava istina je da u rušenje brane Peruća general Đukić nije umešan, a u tom periodu nije bio ni blizu brane Peruča, već se nalazio u Kninu, a niti je imao mogućnosti, niti ovlaštenja da na bilo koji način djeluje u smislu vojnog ili policijskog zapovedanja..
Ali, Hrvatska u Splitu sprema zamku Srbiji, a dan odluke (donošenja presude) je petak.
“Ne znam da li ćemo se vratiti, ali idem prvi!” General Đukić poveo Srbe u pobedu, a sad mu Hrvati pišu presudu.
Treba imati u vidu da proces u Županijskom sudu u Splitu nije samo suđenje jednom čoveku, nego i suđenje JNA, Vojsci RSK, Srbima i Srbiji.
Povezani tekstovi
