Pred svake političke izbore u Hrvatskoj jedna od glavnih tema je, prema običaju, Srbija
Sada su u centru pažnje optužnice protiv hrvatskih državljana za ratne zločine počinjenje na prostoru bivše SFRJ, zbog kojih je Zagreb u prethodnom periodu uporno blokirao otvaranje pregovaračkih poglavlja 23 i 24 između Beograda i Brisela.
- Ono što znamo službeno jeste da je 43 ljudi na tom spisku i oni znaju za to, ali ne može jedna država nametati svoja prava drugoj. Koliko znamo, oni su pod istragom i još nisu optuženi. Mi ćemo se tako postaviti i na takav način ćemo pregovarati sa Srbijom – rekao je hrvatski ministar pravosuđa Ante Šprlja.
Kako za „Alo!” objašnjava Savo Štrbac, direktor centra „Veritas”, on je imao prilike da vidi pomenuti spisak, na kome se nalaze i neka „poznata imena”.
- Imao sam prilike taj spisak da vidim još 2011. i na njemu se nalaze hrvatski vojnici koji su bili zarobljeni prilikom pada Vukovara i dovedeni u Srbiju da im se sudi za zločine, da bi potom bili razmenjeni 1992. Tu su i Vladimir Šeks, Branimir Glavaš i Tomislav Merčep, kao i Tomislav Josić, predsednik odbora protiv ćirilice, koji se javno hvalio kako je ubijao zarobljene srpske vojnike. Prilikom te razmene zarobljenika 1992. otišli su i spisi vojnog suda, u toj grupi bilo je onih osuđenih, od čega su šestorica osuđena na smrt zbog zločina nad Srbima.
Bilo je dogovoreno da svi koji su osuđeni nastave da služe kaznu u Hrvatskoj, da se onima koji su bili osuđeni na smrt preinači kazna u 20 godina zatvora, ali od toga naravno ništa nije bilo. Na ovom spisku od 43 osobe se ne nalaze oni koji su i osuđeni – kaže Štrbac i dodaje kako mu se jednom prilikom jedan od vojnih sudija požalio da su im neposredno pred razmenu zarobljenika prostorije bile obijene, a spisi s tim predmetima ukradeni.
Štrbac i navodi kako je upravo Šeks bio jedan od glavnih inicijatora da se Srbiji „zabrani” nadležnost nad procesuiranjem ratnih zločinaca iz Hrvatske.
- Sa hrvatskim pravosuđem je još 2006. dogovoreno kako rešiti ove stare predmete i da se oni dostave svim optuženima, ali kada je to čuo Šeks, pošto je i on bio na optužnici, napravio je celu frku, i tek onda je počela priča oko jurisdikcije. Sabor ubrzo nakon toga usvaja zakon i ništavosti akata vojnih sudova JNA, sudova SRJ i Srbije – kaže Štrbac.
Povezani tekstovi
