Nakon bučnog zagrebačkog februarskog susreta predsednika Hrvatske i Srbije, pre desetak dana, kao njegov utišani eho, održan je i beogradski sastanak ministara pravde dveju država na kojem je dogovoreno “formiranje dve zajedničke komisije, čiji će članovi raditi na rešavanju problema procesuiranja ratnih zločina, kao i razmene spiskova osoba optuženih ili osuđenih za ratne zločine”.
U saopštenjima i javnim istupima ministara posle sastanka nije bilo ni reči o tome da su i pre desetak i više godina već bili uspostavljeni odnosi između ovih ministarstava po istim pitanjima.
Naime, još septembra 2006. ministri pravde Hrvatske i Srbije dogovorili su se o proširenoj saradnji u procesuiranju ratnih zločina, na osnovu kojeg su i tužilaštva za ratne zločine ovih država, oktobra iste godine, potpisali Sporazum o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, koji je ubrzo po potpisivanju počeo da se i primenjuje u praksi. A na sastanku ministara pravde pomenutih država, održanom 29. juna 2010. u Beogradu, formirana je mešovita komisija „sa zadatkom da preuzme popis imena osumnjičenih, optuženih i osuđenih za krivična dela ratnih zločina“. Već na prvom sastanku te komisije, održanom 13. jula 2010, strane ugovornice su razmenile spiskove procesuiranih za ratne zločine pred pravosudnim organima i jedne i druge države, a dogovoreni su i kriterijumi i metode rada, po kojima su svi zainteresovani građani mogli u ministarstvima ovih država dobiti informaciju da li se nalaze na tim spiskovima.
Preko te komisije u Srbiju su stigla tri popisa procesuiranih pred hrvatskim sudovima. Na posljednjem, sa stanjem na dan 31. marta 2013, nalazilo se 1.577 osoba “u aktivnom procesnom statusu” (bez onih protiv kojih je postupak obustavljen ili su oslobođeni optužbe), i to pod istragom 328, pod optužbom 654 i 595 osuđenih. Na ovom spisku bilo je 88 pripadnika HV-a: pod istragom 20, pod optužbom 37 i 31 osuđen (podaci hrv. tužilaštva od 30. juna 2011).
Hrvatska je i posle predaje poslednjeg spiska nastavila nesmanjenim intenzitetom da procesuira Srbe i pripadnike bivše JNA, tako da se do sada, prema Veritasovim saznanjima, taj poslednji spisak uvećao za najmanje 200 osoba.
Pre godinu dana tadašnji hrvatski ministar pravde, Ante Šprlje, izjavljuje da je poslednji popis dostavljen iz Srbije bio star šest godina i da je na njemu bilo samo 86 osoba, od kojih su polovina hrvatski “branitelji”, dok su ostali iz neprijateljskih redova, istovremeno kritikujući srpsku stranu za skrivanje imena procesiuranih hrvatskih veterana.
Po hrvatskim poternicama do sada je širom sveta uhapšeno 166 osoba, uglavnom krajiških Srba i pripadnika bivše JNA, od čega ih je 59 i izručeno u Hrvatsku, u čijim zatvorima se trenutno nalazi tridesetak.
A sa srpskog spiska procesuiranih do sada su širom sveta uhapšena trojica hrvatskih veterana: dvojica u Srbiji i jedan na području BiH.
Hapšenje prvog hrvatskog veterana na području Srbije (V. Marić, 2010) uzbunilo je hrvatske veterane, hapšenje drugog (T. Purda, početkom 2011) na području BiH, diglo je na noge celu Hrvatsku, a dolazak optužnice iz Srbije protiv 44 hrvatska veterana (avgust 2011), među kojima su bili Šeks, Vekić, Glavaš i Merčep, rezultiralo je brzim donošenjem Zakona o ništetnosti određenih pravnih akata sudova JNA, SFRJ i Srbije. U to vreme je ministar pravde u hrvatskoj kao i sada bio Dražen Bošnjaković
Iako su protiv tog zakona bili i tadašnji predsednik Hrvatske Josipović i novoizabrana vlada levog spektra sa premijerom Milanovićem, odnosi između dveju država po ovom pitanju nisu se poboljšavali, već su, po ulasku Hrvatske u EU, skoro potpuno zamrli, a Hrvatska je preko svojih evropskih parlamentaraca uspela da u rezoluciju o Srbiji (2016) ubaci amandman kojim se Srbija poziva da “u duhu pomirenja i dobrosusedskih odnosa” preispita svoj zakon o regionalnoj nadležnosti u postupcima za ratne zločine.
Mi Krajišnici pozdravljamo nastavak razgovora ministara pravde Srbije i Hrvatske po pitanju ratnih zločina iz ratova devedesetih, pošto smo i najzainteresovaniji za ovu problematiku jer nas je najviše procesuiranih i tamo i ovamo.
Savo Štrbac, Dokumentaciono-informativni centar „Veritas“
Politika, 4. april 2018, štampano izdanje
Povezani tekstovi
