Dragan Vasiljković, poznatiji kao Kapetan Dragan, koji je robijao gotovo 14 godina jer je, kako kaže, Srbin po grehu rođenja, u nastavku razgovora za “Alo!” priča o Knindžama, Košarama, Novaku Đokoviću…
Kako navodi, uvek je navijao i navijaće za Noleta, ali ističe da se ne kaje što je iz zatvorske ćelije svojevremeno kritikovao najboljeg svetskog tenisera, kao i da je baš tada shvatio da ga narod u našoj zemlji nije zaboravio. On je prošle godine u pismu upućenom javnosti rekao da je velika sramota to što Đoković često hvali Hrvatsku, koja je “zemlja utemeljena na ustašiji”, kao i da bi kao “nacionalni sportski heroj morao uvek da bude uz svoj narod”.
- Napadali su me tada neki portali ne samo u Hrvatskoj nego i u Srbiji, ali sam ja gledao i komentare čitalaca i mogu vam reći da je veliki broj njih stao uz mene. Upravo tada sam i shvatio da još imam podršku među Srbima. Ne možete ni da zamislite kako sam se osećao tih 14 godina, bio sam zaboravljen, ostavljen na cedilu, izdat od svih.
Volim Novaka, navijam za njega uvek. Stvar je u tome što mi neke stvari zaboravljamo, što ne prihvatamo istinu kakva jeste, samo pogledajte razliku između njega i onog Ivaniševića, koji je pucao iz mitraljeza i rekao da bi voleo da vidi Srbe ispred puške. Nole se trudi da im pruži ruku, a oni sve najgore. Pa vidite Milanovića, novog predsednika Hrvatske, rekao je da su Srbi šaka jada, pa kako tako, prijatelju? Ne može. Mene zanima samo odbrana Srbije i Srba i tako će biti dok sam živ.
Ne radi se samo o Đokoviću, svi težimo tom pomirenju, okretanju ka budućnosti…
- Jer imamo kratko pamćenje. Napao sam Đokovića baš zato, zar si zaboravio na Ivaniševićeve reči, koji je rekao da bi voleo da puca na Srbe, ne na Knindže, nego na Srbe, bilo koje, vašeg oca i majku. Onda imamo situaciju da Vučić ide u Srebrenicu da oda počast, oni ga napadnu, a on im daje donaciju. To su neke stvari koje sam zapazio i koje mi smetaju. Možeš da budeš čovek prema ljudima koji znaju da te cene i poštuju, ali ne možeš biti čovek prema idiotima, uzaludno je i glupo.
Šta još zamerate Srbima?
-To što imamo mnogo razloga da se radujemo, ali nažalost uvek više volimo da se sećamo poraza, nekih godišnjica, katastrofa, velikih pogibija. Da nije korone, čitav mart bismo pričali o godišnjici NATO bombardovanja, pa o Kosovu i Košarama.
Nemojte me pogrešno shvatiti, ne omalovažavam nijednog vojnika koji je stradao ili je ranjen na Košarama, ja sam bio jedan od njih, samo na drugom mestu, ali mi smo izgubili 108 mladih života u jednoj defanzivnoj vojnoj akciji na Košarama i imali smo više od 400 osakaćenih i izranjavljenih. A tokom čitavog rata pod mojom komandom izvršeno je gotovo 300 oružanih akcija i svaka je bila ofanzivna. Ja sam pod svojom komandom tokom svih bitaka imao jednog poginulog i četiri ranjena. Toliko žrtava imate na dobroj srpskoj svadbi…
Ovo može biti shvaćeno kao da veličate sebe, a potcenjujte druge?
-Ne mogu da budem slavniji nego što sam bio, ne mogu ljudi da me vole više nego što su me voleli, nemam šta više da tražim. Ovo govorim najiskrenije. Samo želim da naglasim da kada slavimo Košare, NATO agresiju, mi podsvesno govorimo da to tako treba i bojim se da sutra možemo opet imati neki oružani sukob u kojem bi opet ginuli toliki ljudi.
Pokušajte da izračunate koliko ovu državu koštaju Knindže, gotovo ništa, a koliko tih 108 izgubljenih mladih života i tih 400 unakaženih i koliko će nas još koštati. Kada bi se primenio sistem obuke kakav su imale Knindže i kada bismo mi imali tako malo žrtava, svakom od njih biste mogli da date najveći orden na svetu i to bi stvarno bilo jeftino, ne da se deli na hiljade odrena i priznanja i stipendija za decu. Tu obuku sam ja radio i stvarno je znam, obišao sam svet. JNA to nije znala da radi, to je bio blef, vodili su je najgori ljudi, spremni na sve, čast izuzecima. Najveći broj njih bili su propalice koji nisu mogli da upišu ništa drugo osim Vojnu akademiju.
Hrvati su vam zabranili da u narednih 20 godina kročite na teritoriju ne samo njihove zemlje nego i EU?
- Razgovarao sam sa advokatom, to je glupost, ne mogu to da urade, samo se prave mangupi. Ali na to bi Srbija morala da reaguje, da odabere bar dva eksponirana Hrvata i zabrani im ulazak u zemlju u sledećih 20 godina i pokaže da Srbija nije šaka jada. To bi stavilo osmeh na lice 10 miliona Srba, svi bi bili zadovoljni. Verujem da će država reagovati jer oni zločin koji su počinili nada mnom koriste kao opravdanje za još jedan zločin.
Ima li nešto na čemu ne možete da zamerite Hrvatima?
- Verovali ili ne – ima, jedina stvar na kojoj ne možete zameriti jeste način na koji hrane zatvorenike. Svaka im čast na tome, imaju izvanrednu hranu koja se sprema svakog dana, uvek imate kolače, voće, meso, supu. Bolje sam jeo tamo nego dok sam bio napolju jer je sve bilo organizovano, nisam bio željan ničega – kaže Kapetan Dragan.
J.Đondović
Povezani tekstovi
