Sećanje na 5. avgust 20 godina posle. Oluja je za Srbiju egzodus više od od 220.000 ljudi za Hrvatsku briljantna vojna akcija.
U Beogradu će se oglasit zvona u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i sirene sa signalom za prestanak opasnosti, a u Zagrebu parada i vojna muzika.
Kakva se poruka šalje krhkim hrvatsko srpskim odnosima?
“Oluja postaje mesto koje ima potencijal razornog narušavanja odnosa između Zagreba i Beograda. Politike sećanja koje se na osnovi toga grade imaju potencijal trajnoga kriznoga mesta i smatram da je to nešto što će ponovo iscrpljivati, ne samo međusobne odnose Zagreba i Beograda, iscrpljiveće i jedan i drugi narod”, kaže Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog veća.
Savo Štrbac iz centra Veritas i danas broji poginule i nestale Srbe u Hrvatskoj.
Podseća da su odnose dveju zemalja u protekle dve decenije posebno obeležila suđenja za zločine pred međunarodnim i krivičnim sudovima pravde u Hagu.
“Znate, ako se dve države tuže da je jedna protiv druge počinila genocid, pa ne može tu biti nekakvih velikih prijateljskih odnosa”, kaže Štrbac.
I organizacije u Hrvatskoj koje se bave civilnim žrtvama rata podsećaju da 20 godina od Oluje postoji samo jedna pravosnazna presuda za taj zločin, a iz Hrvatske nikada nije stiglo izvinjenje za žrtve.
Iako je bilo planirano da u paradi učestvuju i neke članice NATO, zagrebačkim ulicama paradiraće samo domaći vojnici.
“To je poraz unutrašnje politike”, kaze bivsi predsednik Ivo Josipović i podseca da nikada ranije na proslavi nisu bili predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj.
Povezani tekstovi
