Скупштина Града Београда донела је на данашњој седници одлуку о подизању Споменика српским жртвама страдалим у оружаним сукобима од 1991. године на простору бивше Југославије, као и подизању споменика Михајлу Пупину. Градски одборници истовремено су донели и одлуке о формирању одбора за подизање ова два споменика.
Заменица председника Скупштине Града Београда Андреа Радуловић казала је поводом одлуке о подизању споменика научнику Михајлу Пупину да се ради о иницијативи грађана и Општинског одбора СНС-а Врачар.
– Организациони одбор за изградњу споменика нашем познатом научнику имаће осам чланова. Председник Одбора је Милутин Фолић и сви заједно ћемо радити на томе да овај српски проналазач заслужује да поред моста има и споменик у Београду – истакла је Андреа Радуловић.
Михајло Пупин био је српски научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија, носилац југословенског одликовања „Бели орао Првог реда” и почасни конзул Србије у САД. Био је и један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци. Такође је добио и Пулицерову награду (1924) за аутобиографско дело „Од пашњака до научењака”. Михајло Пупин је током свог научног и експерименталног рада дао значајне закључке важне за поља вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, потом рендгенологије, а има и великих заслуга за развој електротехнике.
Добитник је многих научних награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета.
Иницијативу за подизање споменика жртвама страдалим у оружаним сукобима од 1991. године поднела је Коалиција удружења избјеглица у Републици Србији, а предвиђено је да он свечано буде откривен 4. августа, поводом обележавања 20 година од страдања и прогона Срба у хрватској акцији „Олуја”.
Комисија за споменике и називе тргова и улица разматрала je и подржала иницијативу, а потом је позитивно мишљење дало и Градско веће Града Београда. На данашњој седници формиран је и Одбор за подизање споменика, чији председник је градски менаџер Горан Весић. Чланови су главни урбаниста Милутин Фолић, секретар за културу Владан Вукосављевић, заменица председника Скупштине Града Андреа Радуловић, помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милан Поповић, председница Комисије за споменике и називе тргова и улица Јасмина Митровић Марић, декан Архитектонског факултета Владан Ђокић, декан Факултета ликовних уметности Димитрије Пецић, академски вајар Светомир Васић Басара, епископ славонски Јован, председник Коалиције удружења избјеглица Миодраг Линта и историчар Љубодраг Димић. Одбор ће у сарадњи са стручним службама (Урбанистичким заводом Београда и Заводом за заштиту споменика културе) одабрати локацију за постављање споменика.
Средства за споменик обезбедиће се из буџета Града Београда, у оквиру финансијског плана Секретаријата за културу.
Povezani tekstovi
