DEVET pripadnika Srpske vojske Krajine, poznanika, komšija i rođaka, iz bukovičkih sela Bratiškovaca, Ivoševaca, Velike Glave, Ervenika i Kistanja, 26. jula 1995. godine, na Dinari, na predelu Medeno brdo, zarobili su pripadnici Hrvatskog vijeća odbrane i Hrvatske vojske. Vezisti SVK “uhvatili” su razgovor na neprijatenjskoj strani koji potvrđuje da su svi živi zarobljeni, podseća Savo Štrbac iz Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas”.
Uskoro je krenula hrvatska akcija “Oluja”, koja je dovela do pada RSK i egzodusa krajiških Srba i mnogo novih žrtava, pa je ova grupa sa Dinare pala u drugi plan.
U toku 1998. godine, preko Komisije za nestala lica Herceg Bosne, stigla je vest da su lovci na Dinari u jednoj vrtači, na predelu Medeno Brdo, zahvaljujući tome što je područje prethodno ogoljeno posle požara, uočili gomilu kostiju.
Uskoro su predstavnici Komisije za nestale Republike Srpske, sa kolegama iz Komisije Herceg Bosne, otišli na izviđanje. Vrtača je bila duboka, pa su prilikom izvlačenja posmrtnih ostataka angažovali helikopter. Uz pomoć helikoptera SFOR-a, kosti iz vrtače su izvučene 16. novembra 1998. i prebačene u Banja Luku. Izvučeno je šest skeleta, a tri su, u aprilu 1996, ekshumirana iz masovne grobnice Kamen, kod Glamoča.
Među ekshumiranima iz vrtače na Medenom brdu identifikovani su posmrtni ostaci: Vujko J. Zdravka (1968), Radišić M. Milenka (1959), oba iz Velike Glave, Manojlović S. Damira (1971) iz Ivoševaca, Macura N. Milana (1947) iz Kistanja, Urukalo J. Ljubomira (1948) i Urukalo B. Milorada (1951), oba Bratiškovaca, a iz masovne grobnice “Kamen”: Kovačević L. Marinka (1962) i Kovačević N. Vinka (1960), oba iz Ervenika i Eraković O. Željka (1968) iz Bratiškovaca.
- Iako su kosti bile opožarene, pronađeni su dokazi koji su identifikovali grupu. U to vreme još se u RS nije radila identifikacija po DNK metodi, a klasičnim putem nisu se mogle kosti potpuno razdvojiti i odvojiti, pa su porodice odlučile da ih sahrane zajedno na Perduovom groblju, u Banja Luci – navodi se u saopštenju.
Udruženje Dalmatinaca u Banja Luci, 2004. godine, pomenutoj devetorici boraca SVK podiglo je spomenik u obliku četvorougaone mermerne crne ploče, sa stilizovanim prvoslavnim krstom, na samom ulazu u Perduvovo groblje.
Iako lokacija na kojoj su pronađeni ovi posmrtni ostaci i povrede na pronađenim kostima, kao i tragovi na odeći, obući i opremi, na nesumnjiv način ukazuju da su ubijeni po zarobljavanju i bačeni u vrtaču, s očitom namerom da budu likvidirani kao pripadnici neprijateljske strane i da se zatru tragovi zločina, i iako su njihove ubice prekršile sve zakone i običaje ratovanja, što ih neosporno svrstava u prvorazredne ratne zločince, za ovaj zločin još niko nije odgovarao ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima.
Povezani tekstovi
