Proces u Međunarodnom sudu pravde u Hagu, gde su Hrvatska i Srbija tužile jedna drugu za genocid, počeće sutra i trajaće pet sedmica, a prvi će istupiti Zagreb. Međunarodni sud pravde (MSP) u Hagu, kao jedan od sudskih organa Ujedinjenih nacija, vodio je četiri procesa u vezi s događajima na području nekadašnje Jugoslavije (SFRJ ) i dao jedno savetodavno mišljenje – o proglašenju nezavisnosti Kosova.
Petnaestoro sudija ovog najvišeg suda UN donelo je raspored, prema kojem će prvi istupiti advokati i profesori međunarodnog javnog prava iz Engleske koji zastupaju Hrvatsku.
U uvodnoj riječi oni će u toku jedne sedmice objasniti zbog čega su podneli tužbu protiv bivše SR Jugoslavije, kakva je bila priroda konflikta i najaviti koje će sve dokaze izvesti. Potom će u narednoj sedmici iskaze dati njihovi svedoci.
U trećoj nedelji procesa pravni tim Srbije, predvođen Sašom Obradovićem, izneće odgovore na hrvatsku tužbu i kontraargumente kojima će pobijati navode zvaničnog Zagreba.
Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je ranije da se Srbija veoma ozbiljno pripremala za suđenje pred Međunarodnim sudom pravde po međusobnim tužbama za genocid sa Hrvatskom i da raspolaže snažnim argumentima.
Srpski ekspertski tim iskoristiće pojavljivanje pred Međunarodnim sudom pravde za dostojno prezentovanje pažljivo pripremanih i temeljno dokumentovanih argumenata.
“Spremamo se za Hag u uverenju da je najviša sudska instanca UN najbolji, ako ne i jedini adekvatan međunarodni pravni forum za razmatranje međusobnih optužbi”, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Svetski eksperti u srpskom timu
Osim srpskih pravnika i diplomata, u timu su i svetski priznati stručnjaci, kao što su predsedavajući Međunarodnog udruženja proučavalaca genocida Vilijam Šabas i urednik Komentara Statuta Međunarodnog suda pravde profesor Andreas Cimerman.
Srpske interese pred Međunarodnim sudom pravde predstavljaće i urednik Komentara Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida profesor Kristijan Tamz i poznati londonski advokat Vejn Džordaš.
Ministarstvo pravde Srbije navodi da se presuda ne očekuje pre jeseni.
Hrvatska je tužbu, zbog navodnog genocida, protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije podnela u julu 1999. godine, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010. godine. Identitet i broj svedoka, sud i obje strane nisu saopštili.
Zabrana iznošenja svedočenja u javnost
Izveštačima je dozvoljeno da prate iskaze, ali će o njima javnost moći da obaveste tek 1. aprila.
Direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac očekuje da će, “ako bude pravde i poštenja”, Međunarodni sud pravde u Hagu proglasiti hrvatsku akciju “Oluja” – genocidom i ocenjuje da su Srbi “već sada na dobitku, jer će izneti svoju istinu”.
- Ako bude pravde, očekujemo da sud prihvati da je genocid počinjen u “Oluji”, a u drugim slučajevima da su bili ratni zločini. A ako kaže da to nije bio genocid, onda očekujemo da u obrazloženju presude kaže šta je to onda bilo – ako nije genocid – rekao je Štrbac Srni.
Šta se u međuvremenu događalo
Hrvatska je podigla tužbu za genocid protiv SRJ 2. jula 1999, a Srbija je 4. januara 2010. podnela protivtužbu.
Srbija (SRJ) je tom sudu 29. aprila 1999. podnela tužbu protiv zemalja članica NATO, odnosno osam prijava protiv zemalja koje su do tog datuma više od mesec dana iz bombardovale SRJ, čime su prekršile međunarodno pravo.
Posle trodnevne javne rasprave MSP je 2. juna 1999, odbio zahtev Beograda, ali je prihvatio da raspravlja o suštini spora i o mogućem kršenju Konvencije o genocidu pod uslovom da se u proceduri koja je pokrenuta utvrdi da je nadležan da o tome raspravlja.
Sud je zatim utvrdio da nije nadležan da razmatra slučajeve SRJ protiv SAD i Španije, s obzirom da su te zemlje pristupajući Konvenciji o genocidu stavile rezervu na član kojim se prihvata automatska nadležnost najvieg svetskog suda.SRJ je dobila rok da do januara 2000. podnese sudu pismenu argumentaciju o nadležnosti i o suštini spora, dok je drugoj strani na kojoj je bilo osam zemalja NATO koje nisu stavile tu rezervu, naloženo da do jula 2000. godine pismeno odgovore na argumentaciju Beograda.
Četiri godine kasnije MSP se proglasio nenadležnim u odlučivanju o tom sporu.
NATO napadi okončani su Kumanovskim mirovnim sporazumom potpisanim 9. juna 1999. iako se poslednji napad NATO avijacije dogodio sutradan.
MSP je 26. februara 2007. doneo presudu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije (odnosno prethodne SRJ) i utvrdio da je u Srebrenici počinjen genocid, ali da Srbija nije odgovorna za genocid, već da je odgovorna zato što nije pokušala da ga spreči, kao i zbog toga što izvršioce nije kažnjavala.
Sud je u dosadašnjem radu izrekao 115 presuda i dao 27 mišljenja, a jedno od njih je o tome da li je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom.
MSP je, naime, 23. jula 2010. saopštio da “deklaracija o nezavisnosti Kosova ne predstavlja kršenje međunarodnog prava jer ono ne zabranjuje deklaracije”. Takvo mišljenje je podržalo deset sudija dok je njih četvoro imalo suprotan stav.
MSP, koji nazivaju i “svetskim sudom”, sedište mu je u Palati mira u Hagu, izgrađenoj 1913. godine zahvaljujući pomoći Endrjua Karnegija, a osnovan je 1945. godine prema odredbama Povelje UN da bi počeo da radi 1946. kao naslednik Stalnog suda za međunarodno pravo, koji je 1922. godine osnovalo tadašnje Drušvo naroda (Liga naroda).
MSP je jedini svetski sud opšte nadležnosti
Trećinu sudija sadašnjeg sastava čine sudije s dugogodišnjim iskustvom, a ostali su diplomate, ukupno ima 15 sudija koji se imenuju na mandat od devet godina, a biraju ih Generalna skupština i SB Ujedinjenih nacija.
Predsednik je slovački sudija Peter Tomka koji je izabran 2012. na mandat od tri godine, a inače u Sudu postoji neformalan dogovor među državama da zemlje koje su stalne članice SB – SAD, Rusija, Engleska, Francuska i Kina – uvek imaju sudiju u tom sudu.
MSP jedini je međunarodni sud opšte nadležnosti, pa odlučuje o svim pitanjima koja reguliše međunarodno pravo.
Pred tim sudom se mogu pojavljivati samo države, a ne pojedinci, kompanije i međunarodne organizacije.
Njegova sudnica tokom sedamdesetih bila je gotovo prazna, a početkom 21. veka su pred tim sudom bila rekordna 24 predmeta. Godišnji budžet MSP je nešto veći od 10 miliona dolara, što je otprilike desetak puta manje od budžeta Haškog Tribunala.
Osim 15 sudija, MSP ima službu sa nešto manje od 100 zaposlenih i drugih saradnika (dok je u Tribunalu gotovo 1.000 zasposlenih).
Povezani tekstovi
