Haški tribunal izreći će 16. novembra konačnu presudu hrvatskom generalu Antu Gotovini, prvostepeno osuđenom na 24 godine zatvora zbog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine u leto 1995, saopštio je danas sud u Hagu.
Istom presudom, prvostepeno veće Tribunala osudilo je 15. aprila 2011. policijskog generala Mladena Markača na 18 godina zatvora zbog zločina nad srpskim civilima tokom i posle operacije “Oluja” u avgustu 1995.
Prema presudi, Gotovina (55), koji je zapovedao “Olujom”, i Markač (55), kao komandant specijalne policije, bili su članovi udruženog zločinačkog poduhvata, koji je predvodio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman, a čiji je cilj bilo proterivanje sprskog stanovništva iz Kninske krajine, što je bio navod optužnice.
Gotovina i Markač proglaseni su krivim za progon, deportaciju, pljačku, ubistva, bezobzirno uništavanje, nehumana dela i okrutni tretman srpskog stanovništva u Krajini, od početka avgusta do kraja septembra 1995. Drugooptuženog generala Ivana Čermaka, Tribunal je oslobodio krivice.
General Gotovina je, po presudi, naredio nezakonito granatiranje Knina i drugih gradova u Krajini. Gotovina, takođe, nije učinio ništa da spreči i kazni zločine svojih podređenih nad srpskim stanovništvom.
I Gotovina i Markač na prvostepenu presudu uložili su žalbe, tvrdeći da je sudsko veće pogrešno utvrdilo i interpretiralo činjenice o događajima tokom i posle “Oluja”.
U žalbama, odbrane su tražile da Gotovina i Markač budu oslobođeni, tvrdeći da je “Oluja” bila legitimna vojna operacija za reintegrisanje Kninske krajine u sastav Hrvatske, a da je srpsko stanovništvo napustilo teritoriju u okviru evakuacije koju je organizovalo njihovo vođstvo na čelu sa Milanom Martićem.
Odbrana Gotovine žalbu je zasnovanla na tvrdnji da je u prvostepenoj presudi pogrešno utvrdjeno da je granatiranje Knina, Obrovca, Benkovca i Gračaca, 4. i 5. avgusta 1995., bilo nezakonito i smišljeno za progon Srba, u okviru udruženog zločinačkog poduhvata.
U žalbenoj raspravi, održanoj u maju ove godine, branioci Gotovine su tvrdili da je to bio zakoniti napad na vojne ciljeve i da je 95 odsto od 1.200 artiljerijskih projektila koje je Hrvatska vojska ispalila na četiri grada u Kninskoj krajini bilo usmereno na vojne ciljeve tokom “visoko profesionalnih napada”.
Gotovina je, na kraju žalbene rasprave, rekao da je “ponosan na rezultate” operacije Oluja kojom je komandovao u leto 1995, izražavajući, istovremeno, žaljenje zbog žrtava koje su pale posle te akcije, a za koje, kako je sugerisao, nije odgovoran.
Tužioci su tražili da apelaciono veće Tribunala odbaci žalbe Gotovine i Markača i potvrdi prvostepene presude. Trojici generala hrvatske vojske u penziji, Tribunal je sudio od 11. marta 2008. Izvodjenje dokaza na sudjenju okončano je 11. juna 2010.
Završne reči strane su održale krajem avgusta i početkom septembra 2010. Tokom 303 radna dana, iskaz je dao 81 svedok optužbe, a u odbranu optuženih generala svedočilo je 57 svedoka – 29 za Gotovinu, 19 za Čermaka i 13 za Markača.
Generala Gotovinu, Haški tribunal je za zločine u Oluji optužio 2001, a on je bio u bekstvu do decembra 2005. kada je uhapšen u Španiji. Od tada je u pritvoru Tribunala u Sheveningenu.
Optužnica protiv Čermaka i Markača podignuta je 2004. i oni su se odmah dobrovoljno predali Tribunalu, a zatim su bili pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja.
Sva trojica su u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavili da nisu krivi za zločine za koje su optuženi.
Povezani tekstovi
