Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац оцијенио је да се на примјеру Овчаре и Мркоњић Града најбоље може сагледати колико аршини и лице правде могу бити различити за иста ужасна недјела, у зависности ко иза њих стоји и ко је жртва, иако би принцип да сваки злочин захтијева адекватну казну требало да буде универзалан.
Штрбац је рекао да је страшан био злочин који се десио у Овчари у новембру 1991. године, гдје су хашки истражиоци пет година касније 1996. године ексхумирали 200 тијела, док се 60 лица води као нестало, и подсјетио да су за тај злочин многи процесуирани.
- Хашки трибунал је правоснажно осудио двојицу официра ЈНА, Милу Мркшића на 20, а Веселина Шљиванчанина на 10 година. Судило се и Горану Хаџићу, против кога је поступак обустављен због тешке болести, од које је недавно и преминуо. Судило се и ратном градоначелнику Вуковара Славку Домановићу, који је извршио самоубиство у Шевенингену - рекао је Штрбац.
На дугом списку процесуираних за Овчару нашао се, како је подсјетио Штрбац, и лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ, који је недавно правоснажно ослобођен, а Тужилаштво у Београду за тај злочин оптужило је укупно 20 особа, од којих је 15 било правоснажно осуђено на 207 година, али је та пресуда укинута и поступак се понавља пред Апелационим судом.
- И хрватски суд је осудио Ивицу Вулетића из Панчева прије него што је Овчара ексхумирана, иако није био ни близу Овчаре - рекао је Штрбац.
Он је истовремено указао да, са друге стране, нико није процесуиран за стравичан злочин у Мркоњић Граду из октобра 1995. године, када је за два мјесеца хрватске окупације тог града убијено 364 лица, међу којима и 137 цивила.
- Документација о страдању Срба са подручја Мркоњић Града, укључујући и масовну гробницу из које је у априлу 1996. године ексхумирано 181 тијело, међу којим и 13 жена достављено је 2002. године Хашком трибуналу са захтјевом да се покрене поступак против одговорних наредбодаваца и извршилаца, али је Тужилаштво тог суда без покретања поступак вратило домаћем правосуђу – подсјетио је Штрбац.
Он је указао да је МУП Републике Српске доставио 2006. године нове доказе и обимну документацију тог случаја Тужилаштву БиХ на поступање, уз наведена имена јединица и команданата Хрватске војске и ХВО-а који су починили злочине, али да се ових дана сазнало да је тај поступак још у истражној фази.
- Жупанијски суд у Загребу судио је тројици припадника Седме гардијске бригаде за убиство двије непознате жене и два непозната мушкарца 10. и 11. октобра, али их је у обновљеном суђењу ослободио - рекао је Штрбац.
Он је истакао да је међу одговорним за злочине у Мркоњић Граду и име актуелног министра одбране Хрватске Дамира Крстичевића, који је у то вријеме био командант Четврте гардијске бригаде, а који је своју прву службену посјету БиХ отказао након недавног хапшења припадника ХВО-а у Орашју.
- Рекао је, приликом гостовања на ХРТ-у 4. новембра да није отишао у БиХ због бојазни да се и он налази на некој потјерници, као и да је сретан што је учествовао у акцији “Јужни потез” /Мркоњић Град/ и “Маестрал” /западнокрајишке општине/ које су по њему биле – бриљантне војне операције које су зауставиле рат и донијеле мир у БиХ и на које је Хрватска поносна - подсјетио је Штрбац.
Он је оцијенио да све док има оваквих дисонантних ставова и судова о злочинима, како је рекао, “њихових” и “наших” неће бити истинског помирења међу народима који су некада живјели у истој држави.
Povezani tekstovi
