Srpsko nacionalno veće pozvalo je danas hrvatski državni vrh, povodom predstojećeg obeležavanja 21. godišnjice od vojno-policijske akcije Oluja, da ne grade i paralelne politike sećanja, već da svi zajedno treba da se posvete izgradnji kulture mira i tolerancije te politici dobrosusedskih odnosa.
To se, između ostalog, navodi u Izjavi sećanja koju je u prostorijama SNV-a u Zagrebu pročitao predsednik VSNM za Grad Zagreb Saša Milošević.
“SNV i ove se godine seća onih kojih se u proslavama Oluje ne sećaju – ubijenih, ranjenih i proteranih Srba u Hrvatskoj”, navodi se takođe u Izjavi sećanja.
Dodaje se da je nakon 21 godine vreme da se Oluja obeleži i sa svešću i s obzirom prema stradanju Srba, njihovom istorijskom progonstvu, uništavanju njihovih naselja i onemogućavanju njihova povratka.
“U protivnom stvoriće se utisak da državna politika Hrvatske sećanja izbegava suočavanje s odgovornošću zbog svoje ratne politike prema Srbima”, navodi se u Izjavi i dodaje da hrvatska država izbegava takođe da uvidi da “jednostranim sećanjem samo produžava ratne politike i izbegava suočavanje s međunarodno preuzetim obavezama za kažnjavanje ratnih zločina koji su tokom i nakon Oluje počinjeni, a do danas nisu sankcionirani”.
Ističe se da slavlje u okolnostima nekažnjenih zločina težak je pravni i moralni problem”, navodi se u Izjavi i dodaje da SNV smatra da je vreme da se Oluja obeleži ne samo sa svešću o stradanju svih već i s ciljem izgradnje politike i kulture mira te politike i kulture tolerancije.
Širom Hrvatske, kako je saopšteno iz SNV-a, danas je pročitano devet Izjava sećanja, a čitanju Izjave sećanja u Zagrebu prisustvovali su, između ostalih, članovi tog veća, mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije i ambasadorka Srbije u Hrvatskoj Mira Nikolić.
Predsednik SNV-a Milorad Pupovac poručio je da će stradanje uzrokovano vojno-policijskom akcijom Oluja Hrvatska obeležiti kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti.
- Mi se sećamo svih koji su stradali u ratu koji se vodio od 1991. do 1995. i svih koji su proživljavali dane i godine progonstva, bilo kao Hrvati, bilo kao Srbi. Budući da se službenim, državnim sećanjima stradanje Srba ne spominje i ne nalazi svoje mesto, naša je dužnost da se posebno sećamo stradanja naših sunarodnjaka – poručio je Pupovac.
Ambasadorka Nikolić je rekla da je krajnje vreme da se pronađe “zajednički imenitelj” jer mnogo je događaja iz prethodnog rata oko kojih Hrvatska i Srbija imaju potpuno drugačije stavove.
Pored kulture pomirenja, u ovom trenutku nam je neophodna i kultura tolerancije – kazala je ambasadorka.
Mitropolit Porfirije takođe je istakao potrebu sećanja na sve nevino stradale žrtve, bez obzira na njihovu nacionalnost ili veroispovest.
- Tek tada negujemo autentično sećanje koje nema koristoljubivi cilj i koje nije puka politička akcija, kao ni prkos ni izazov. Sećajući se svojih žrtava svatko od nas treba da zaviri u sebe i na taj način vidi da li u njemu postoji dovoljno snage da može da oprosti, ali i da pre toga bude spreman da traži oprošta – rekao je mitropolit koji je potom uputio apel predstavnicima vlasti Srbije i Hrvatske da, kako je rekao, prestanu da unose “zlu krv među ljude koji su stvoreni i rođeni kao dobri” i iskorištavati svoje pozicije za kratkotrajne ciljeve.
Inače, na dan godišnjice Oluje, u petak, 5. augusta 2016., s početkom u 11 sati u zagrebačkom sabornom hramu Preobraženja Gospodnjeg biće održan pomen za žrtve.
Narednog dana, 6. augusta, s početkom u 9 sati biće održana liturgija u hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Glini, a u 12 sati na mesnom groblju u Gornjem Selištu parastos, a potom će biti položeni venci.
Povezani tekstovi
