Beograd – Za dve i po godine Ministarstvu pravde se obratilo oko 2.000 građana Srbije kako bi proverili da li se nalaze na listi onih koji su u Hrvatskoj osuđeni ili optuženi za ratni zločin počinjen od 1991. do 1995. godine. Našem listu je u ovom ministarstvu rečeno da je od početka jula, kada je Hrvatska dostavila ažurirani spisak sa 1.557 imena, povećan broj zahteva građana.
Savo Štrbac, direktor Dokumentacionog centra Veritas, kaže za Danas da još uvek nisu analizirali novi spisak sa 1.557 imena, ali da, imajući u vidu iskustvo sa prethodnim spiskovima, na listi se može očekivati oko 150 novih imena.
On kaže da se na spisak dodaju nova i skidaju neka od starih imena i navodi primer iz 2010. godine.
- Na tom spisku je bilo ukupno 1.549 optuženih i osuđenih lica. Tačnije, 377 lica pod istragom, 603 pod optužnicom i 569 osuđenih. Kada smo taj spisak uporedili sa šest meseci starijim spiskom, utvrdili smo da je skinuto 65 imena, a dodato 80 novih – navodi Štrbac.
Međutim, Štrbac smatra da su se neka imena nepravedno našla na spisku. On, naime, ocenjuje da Hrvatska degradira krivično delo ratnog zločina i, kako kaže, kao da se prethodnih godina takmičila šta će sve podvesti pod taj termin.
- Podsetio bih na slučaj Bogdana Banića, koji je osuđen na osam godina zatvora za ratni zločin zbog ubistva tri svinje i četiri konja. On je odležao šest godina i nedavno je tražio obnovu postupka, ali je odbijen. Mislili smo da se Hrvatska posle toliko godina osvestila i zaključila da to ne može biti ratni zločin, ali, eto, ona je ipak odbila zahtev – kaže Štrbac i dodaje da je bilo slučajeva da su Srbi u Hrvatskoj osuđivani na zatvorske kazne po osnovu krivičnog dela ratnog zločina čak i zbog krađe zamrzivača.
Štrbac podseća na dva sporazuma između država i to na onaj o ustupanju dokaza, te na onaj o ekstradiciji.
- Međutim, kada Hrvatska ustupi dokaze, ona ne zatvara taj predmet. Kada se završi suđenje, Beograd je dužan da obavesti Hrvatsku o ishodu, pa ako je nezadovoljna presudom, nastavlja da predmet drži otvorenim i čoveka na Interpolovoj poternici – objašnjava Štrbac.
Na spisku Hrvatske ne nalaze se lica koja se u toj državi terete za klasična krivična dela, već samo ona koja su procesuirana za ratne zločine. Tako se i dogodilo da Mile Dakić, koji je imao potvrdu Ministarstva pravde da se ne nalazi na spisku, bude uhapšen i isporučen Hrvatskoj.
- Dakić je uhapšen 2011. prilikom ulaska iz Republike Srpske u Republiku Srbiju, na osnovu međunarodne poternice raspisane od Biroa Interpola Zagreb, a kasnije je po odluci Suda BiH izručen Hrvatskoj. Uzalud je policiji pokazivao da ima potvrdu Ministarstva da se ne nalazi na spisku Hrvatske. Tačno je da nije bio na listi onih koji su počinili ratni zločin, ali je potraživan zbog nečeg što je kvalifikovano kao klasično krivično delo. On je kasnije pušten da se brani sa slobode, ali uz zabranu izlaska iz Hrvatske – navodi Štrbac.
Otvoriti kancelariju
Svi zainteresovani građani mogu se obratiti Ministarstvu pravde i podneti zahtev kako bi utvrdili da li se nalaze na spisku. Međutim, Savo Štrbac kaže da nije dobro to što građani jedino dobijaju kratak odgovor da li su na spisku ili ne, ali ne i informacije šta da rade ukoliko je njihovo ime jedno od onih koje je osuđeno ili je pod istragom za ratni zločin u Hrvatskoj.
- Zato smatram da treba otvoriti posebnu kancelariju koja bi građanima koji su na spisku pružala pomoć. U njoj bi trebalo da rade predstavnici i Hrvatske i Srbije – predlaže Štrbac.
Vekarić: Analiza i revizija
Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine, kaže za Danas da je dostavljanje ažuriranog spiska dobar gest i nastavak saradnje koju Srbija ima sa hrvatskim tužilaštvom.
- Postoje slučajevi koje treba analizirati i uraditi reviziju kako bi se neke sporne stvari proverile. Mi imamo poverenje u hrvatske procene, ali bi bilo dobro da se našem tužilaštvu ustupe dokazi kojim oni raspolažu i verujem da će, zahvaljujući sporazumu koji je potpisan između dve države, do toga uskoro i doći – kaže Vekarić. On smatra da je važno raditi na ovim slučajevima jer postoje ljudi koji žele da se vrate na svoja ognjišta u Hrvatskoj, ali se plaše da se protiv njih vode postupci u toj državi.
Povezani tekstovi
