Beograd – Uprkos navodima u presudi Međunarodnog suda pravde (po kojoj ni Srbija ni Hrvatska nisu počinile genocid) da je “hrvatski politički i vojni vrh i te kako bio svestan da će operacija Oluja izazvati masovno proterivanje Srba”, odluka MSP-a o tome da li je bilo genocida nije bila uslovljena pravnim nalazima o etničkom čišćenju – kaže za Danas Vejn Džordaš, međunarodni ekspert za pitanje genocida i savetnik pravnog tima Srbije u sporu sa Hrvatskom.
On naglašava da je MSP imao zadatak samo da utvrdi da li je neka od država počinila genocid.
* Šta se može zaključiti iz presude MSP o kontroverznom pitanju etničkog čišćenja?
- Iako sada imamo dve međunarodne presude koje do detalja objašnjavaju činjenice u vezi sa operacijom Oluja, ne postoji jednostavan odgovor na to pitanje. Ispostavilo se da su utvrđene činjenice i relevantni zakoni suviše komplikovani i nastavljaju da dolivaju ulje na vatru u ionako zapaljivoj debati, na obe strane. Naravno, u ovako kompleksnoj pravnoj situaciji nije teško naći podršku u presudi za mišljenja koja su već odbačena. Nažalost, u emotivnim situacijama, teško je promeniti stavove koji su već formirani. Iako su presude dobro obrazložene i u njima su prikazane činjenice u vezi sa operacijom Oluja i strašne, okrutne posledice koje je ona imala po 200.000 civila, mnoga pravna pitanja nisu dobila zadovoljavajući niti konačan pravni odgovor.
Međunarodni sud pravde nije odlučivao o tome da li je Oluja bila posledica kampanje za etničko čišćenje, već da li je njome prekršena Konvencija o genocidu. Presude MSP kada je reč o etničkom čišćenju stoga nisu zakonski potkrepljene. Uprkos navodima u paragrafu 479 presude da je “hrvatski politički i vojni vrh i te kako bio svestan da će operacija Oluja izazvati masovni odliv Srba, oni su (Tuđmanova administracija) do izvesne granice svoje vojno planiranje zasnovali na takvom odlivu, koje nisu smatrali samo mogućim, već i poželjnim” – tvrdnja koju je Hrvatska uporno negirala – odluka MSP o genocidu nije bila uslovljena pravnim nalazima o etničkom čišćenju i u obrazloženju presude je, možda mudro, izbegnut svaki pokušaj da se opišu uzrok i posledice takve jasne namere. Ukratko, za MPS je bilo dovoljno da genocida nije bilo.
Kako su sudije pravilno naznačile u paragrafu 477: “Jedino pitanje sa kojim se suočava Sud jeste da li je genocid počinjen tokom operacije Oluja”. Prisilno raseljavanje stanovništva, čak i kada bi bilo dokazano, ne bi samo po sebi predstavljalo actus reus genocida. Iako se na Žalbeno veće Haškog tribunala u slučaju Gotovina apelovalo da se pozabavi tim pitanjem, tekstom presude i jasnim neslaganjima dvoje cenjenih sudija (Pokar i Agius) veliki deo onoga što je odlučeno stavljeno je pod znak pitanja.
* Po vašem iskustvu, da li suđenja u ovakvim slučajevima pomažu ili ometaju proces pomirenja?
- Teško je ukratko odgovoriti na ovo pitanje. Svaka država i slučaj su drugačiji i zavise od konteksta. Važno je ne očekivati previše od sudskog procesa, koliko god on izgledao važan u datom trenutku. Pomirenje je, naravno, dugo i komplikovano putovanje uslovljeno mnogim stvarima – vremenom, opraštanjem, nadom i borbom za bolje sutra. Na političarima i drugim liderima je da kreiraju mir, kao što su oni pre njih spremno ušli u rat. Sudovi su deo procesa pomirenja, u kojem su najvažniji odgovornost i transparentnost. Koliko god dobre ili pogrešne bile odluke MSP-a ili Haškog tribunala, one pružaju neke odgovore i izglede za završetak procesa, što je bolje nego ništa.
Iz ličnog iskustva, u profesionalnom odnosu sa Hrvatima i Srbima, a među Srbima sam stekao i puno prijatelja, vidim da mnogi van političkih krugova naporno rade za bolju, zajedničku budućnost i saradnju dve države. Ostaje da se nadamo da su i političari spremni i da imaju hrabrosti da krenu istim putem.
* Kada je u pitanju tranziciona pravda, vidite li društva koja prolaze ili su prošla kroz slična suđenja? Šta preporučujete kao “najbolju praksu”?
- Teško je sumirati mnoga različita iskustva koja proizilaze iz ovakvih suđenja. Ne postoji jedinstven recept za sve. Posle suđenja dolaze pitanja i političari moraju da daju odgovore na pitanja kojima društvo nije zadovoljno i da to pretvore u razloge koji omogućavaju da se narušeni odnosi ponovo poprave za dobrobit budućih generacija. Rizikujući da uprostim stvari, moja iskustva sa državama kao što su Siera Leone, Ruanda, Bangladeš i Kambodža, gde je bilo sličnih zločina a potom suđenja, pokazuju da države sa rastućom ekonomijom, razvijenijom demokratijom, prostorom za rad nevladinog sektora, zatim slobodnim medijima, lakše dolaze do pomirenja i kreću napred. To su temelji koji običnim ljudima omogućavaju da lakše shvate da su oni glavni akteri u kreiranju svoje budućnosti, a ne taoci prošlosti. Ako građani osećaju da ima nade za bolju budućnost, lakše im je da oproste greške iz prošlosti, i što je najvažnije, da stare protivnike vide u mnogo lepšem svetlu. Na kraju, svi želimo isto – mir, sigurnost, prosperitet i bolju budućnost za generacije koje dolaze.
Delom ovo objašnjava kako je Siera Leone, uprkos mnogim izazovima jedinstvenim za taj region, uspela da u velikoj meri prevaziđe posledice strašnog građanskog rata (1991-2002). Međunarodna suđenja u ovom slučaju su imala velike mane, ali su ona bila samo deo mnogo značajnijeg i uspešnijeg demokratskog procesa. Ruanda je još jedan primer lošeg suđenja, kako domaćeg, tako i međunarodnog. Uprkos tome, Ruanda je napravila veliki progres za 20 godina od genocida 1994. Ekonomija ove države napreduje, a društvo je na dobrom putu ka nacionalnom pomirenju i konačnom opraštanju.
O Balkanu i pomirenju
Važno je pogledati okolnosti na Balkanu. Bez sumnje, mnogi će, godinama, nastaviti da kritikuju presude kako Haškog tribunala, tako i MSP-a. Žaliće što nisu više učinili za svoju zemlju. Ipak, kako sam radio u svim međunarodnim sudovima, sa sigurnošću mogu da kažem da su ova dva suda nešto najbolje što internacionalni pravni sistem može da ponudi. Ali, kao što sam rekao, sudovi nisu dovoljni. Proces pomirenja je na političarima. Njihova mudrost, sa obe strane, jeste minimum koji će doneti promene
Povezani tekstovi
