Проблем несталих представља велики хуманитарни и цивилизацијски проблем, који је у уској узрочној вези и са свим осталим проблемима хуманитарне природе, као што су повратак избјеглица својим кућама и стварање повјерења између припадника различитих националности.
Тренутно се на међународно признатим списковима несталих лица на простору претходне Југославије из ратова деведесетих налази 10.416 особа, од чега се на подручје РХ, укључујући и подручје бивше РСК (УНПА), према посљедњој књизи несталих Међународног комитета Црвеног крста (2015), односило 2.138 (1.716 несталих и 422 особе чији се посмртни остаци траже) нерасвјетљених случајева, од чега се на Србе односило око 50%.
Међутим, према Веритасовим подацима, списак несталих Срба са подручја Хрватске је много већи и на данашњи дан на њему се налази 1.804 особе, од којих су 713 (40%) старији од 60 година. Највише их је нестало у посљедњој ратној години 921 (51%), а затим у првој 694 (38%). Међу несталима је је 1.286 (71%) цивила и 497 (28%) жена.
У задњих седамнаест година из заједничких, масовних и појединачних гробница, укључујући и оне у организацији самих породица, ексхумирано је укупно 1.500 посмртних остатака Срба са подручја Хрватске и бивше РСК, укључујући и оне који су са њима живјели и ратовали, од чега их је до сада 1.059 идентификовано, док их још 441 чека на идентификацију.
Веритас тренутно располаже поузданим подацима за више десетина познатих мјеста укопа са око 230 посмртних остатака српских жртава на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком “непознат”, који и двадесет и двије године по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумацију.
И даље је присутан проблем око регистрације и “признања” српских жртава са подручја РХ и бивше РСК, пошто велик број њихових породица још увијек нису отвориле захтјев за тражење код надлежних организација Црвеног крста, што је предуслов за улазак на међународно признати списак несталих а самим тим и признатих ратних жртава. По том критеријуму на посљедњи емкацекаов списак несталих на подручју РХ није ушло чак 913 особа са “Веритасовог” списка.
Породице несталих особа имају право сазнати истину о судбини својих најмилијих, друштво има правну и моралну обавезу помоћи им у њиховом трагању. То је могуће само уз активну сарадњу породица несталих са надлежним организацијама и институцијама.
Међународни дан несталих је прилика и да се јавност подсјети на патњу и бол чланова породица несталих, али и позив породицама да изврше своју обавезу – отворе захтјев за тражење и дају крв за ДНК, без чега нема успјешне потраге.
У Београду и Бања Луци, 30.08.2017.
П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
Саво Штрбац
Povezani tekstovi
