Апелациони суду у Београду одложио је на неодређено време седницу на којој ће поново разматрати жалбе на пресуду београдског Вишег суда изречену у случају оптужених за учешће у злочину над ратним заробљеницима на „Овчари” код Вуковара 21. новембра ратне 1991. године.
Адвокати одбране су поднели захтев за изузеће председседника другостепеног судског већа Синише Важића и четворо чланова већа, које је одлучивало о жалбама и раније, у јуну 2010. године, а затражено је и изузеће председника Апелационог суда, као и тужиоца за ратне злочине и поступајућег заменика тужиоца.
Те захтеве адвокати су образложили тиме да је исто судско веће поступало и у претходном другостепеном поступку те да су поједине судије чије изузеће се тражи, и раније, док је тај предмет био у фази истраге, тада као чланови ванпретресног већа, такође доносили поједине одлуке па због тога одбрана „сумња у пристрасност“, а исту сумњу су изнели и као разлог свог захтева за изузеће двојице тужилаца.
Нова седница ће бити заказана након што надлежни правосудни органи реше о захтевима за изузеће.
Одлучивање о жалбама на првостепену пресуду се понавља јер је пресуда Апелационог суда укинута након што су уважене уставне жалбе које су оптужени, преко својих бранилаца, поднели Уставном суду Србије и захтев за заштиту законитости Врховном касационом суду. Наиме, Уставни суд Србије је уважио жалбе које су осуђени поднели поводом, како тврде, „повреде права на правично суђење јер је у поступку у другом степену пред Апелационим судом 2010. године председавајући већа био судија Синиша Важић, који је раније, као члан ванпретресног већа, у фази истраге, одлучивао о додељивању статуса сведока-сарадника једном окривљеном“. Потом је одбрана поднела и захтеве за заштиту законитости Врховном касационом суду, а судском одлуком којом су усвојени наложено је и понављање поступка пред Апелационим судом.
Пресудом Вишег суда у Београду, изреченом 12. марта 2009. године, од 18 окривљених за које је наведено да су „новембра 1991. године, у време ратних сукоба у Републици Хрватској у саставу бивше СФРЈ, били припадници ТО Вуковар и добровољачке јединице Лева Суподерица“, тринаесторо је осуђено на укупно 193 године затвора, поједини по оптужбама да су учествовали у убиству ратних заробљеника, а један број за физичко малтретирање заробљеника. Петорица оптужених су ослобођена оптужби.
Пресудом Апелационог суда донетом 23. јуна 2010. године била је потврђена првостепена пресуда.
Е. Д.
Povezani tekstovi
