D.I.C. Veritas

Дневник (недељни), 02.08.2015., Они славе, ми тугујемо, и тако је две деценије – интервју

Dnevnik - nedeljni - Savo Štrbac:Oni slave, mi tugujemo i tako dve decenije, 2.8.2015.

Dnevnik – nedeljni – Savo Štrbac:Oni slave, mi tugujemo i tako dve decenije, 2.8.2015.

Руководећи се тиме како други обележавају разне годишњице и проглашавају их за значајне датуме у свом народу, чак и кад им то не приличи, попут Хрватске 5. августа, ми Срби више морамо посветити пажње својим жртвама и страдањима. Јер, то је наук за будућност.

Ове године ће владе Србије и Републике Српске са државног нивоа обележавати дан сећања на Олују и страдање Срба у њој. На дан војне параде у Хрватској , на Рачи, на граници двеју српских држава, биће одржан помен, паљење свећа, краћи духовни програм и кратки говори. И верујем да то неће остати на „само овај пут”, те да ће заиста ове две преостале српске државе то неговати, јер ако не поштујемо своје жртве, неће их поштовати нико други – изјавио је у интервјуу „Дневнику” председник Документационо информационог центра Веритас Саво Штрбац.

Он сматра да је прослава 20 година од Олује и поступци у Хрватској, па и у региону, испровоцирало заједничко обележавање овог дана од стране Србије и РС.

– Хрвати славе тај свој, дупли, државни празник – Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља, а ове године имају и „додатни мотив” зато што је Међународни суд правде рекао да Олуја не достиже ниво геноцида, али да јесте етничко чишћење, у којем су извршена масовна убиства и наношења тешких физичких и психички патњи једном народу. Мало то иронишем, јер они славе зато што масовни злочини нису проглашени геноцидом већ етничким чишћењем, и заиста немају шта да славе. Посебно не са овом оваквом парадом какву су замислили, а и још позвали да на њој учествују и војске других држава.

Поједине земље су одмах одбиле учешће на тој паради, а неке су се умеђувремену предомислиле, попут Мађарске?

– “Да” су рекли и Словенци, па онда „не”, и Американци су казали да ће некога послати. Одговор на то питиње је комплексан. На одлуке појединих држава из НАТО савеза има утицаја и ово шта се десило у Сребреници. Видели су коначно да не иде наметање њихове истине, која нема подршку на терену и свих страна, већ је само контрапродуктивно.

Такође мислим и да је неко од тих саветника вођа НАТО земаља коначно прочитао и пресуде Хашког трибунала и Међународног суда правде. Јер ту су прочитали да су се водили дуги спорови о томе да ли су хрватски генерали, који су командовали Олујом, ратни злочинци, и да су били осуђени једногласном одлуком првостепеног суда као чланови удрженог злочиначког подухвата, чији је циљ био присилно и трајно истеривање Срба из Крајине.

Па да су онда ослобођени оном проблематичном пресудом Жалбеног већа на челу са америчким судијом Теодором Мероном. А ту су и поменуту пресуду Међународног суда правде, која је утврдила да је Олуја етничко чишћење. Вероватно је, дакле, неко прочитао све те документе и рекао: „Хеј, па где ћемо ми то ићи, ово је слављење етничког чишћења, скоро па геноцида“.

Како коментаришете одлуке држава које су се одазвале светковини у Загребу?

– Они који долазе могу долазити из разних разлога, али ове године, чини ми се, како иду најаве, неће имати госта на паради, а нити на обележавању 5. августа у Книну. Сетимо се да претходних 19 година дуплог државног празника, нису долазиле никакве стране делегације, само њихова војска, полиција, ветерани, Томпсон. Тако да је ова парада заправо још један шамар Хрватској која говори у свом Домовинском рату, о Олују као о најчистијој војној акцији у њиховој историји. Ипак су протекла суђења много помутила и измутила ту њихову бистру Олују.

Ваше емоције тога дана?

– Они славе, а ми тугујемо, и тако је већ две деценије. Сваки пут се питам шта они то славе. Да ли је то за славље? Они кажу да не славе убиства, већ територијално уједињење територије Хрватске. Да ли је важнија та територија од људи који су ту живели? У Олуји је њих најмање 220.000 нестало са тог подручја. Још када су ове године додали и параду, па све после пресуде МСП, прва помисао ми је била да заиста нису како треба. Уместо да се повуку, да буду срећни што су поред свега тога ушли у ЕУ и постали чланица НАТО, те што немају никаквих последица, они парадирају. Уместо да заиста заћуте за сва времена, они провоцирају, вуку мачка за реп. И изгледа да су ове године повукли више мачкових репова него раније.

Како ће Веритас обележити дан протеривања Срба из Хрватске?

– Ми годинама годишњицу Олује обележавамо целе недеље, од 3. до 7. августа с 15-ак разних манифестација. Ишли смо по округлим столовима, јавним трибинама, промоцијама књига, ту су и помени, даће… Један дан би посветили обиласку тзв. Путева спаса, јужног пута којим су изашли Личани и Далматинци.

Између Петровца и Кључа смо направили један велики спомен-крст страдалим Крајишницима, погинулим у колони од хрватских авиона. Други дан одлазимо на северни Пут спаса, куда су изашли Срби од Двора преко Бањалуке и Приједора, куда су изашли Кордунаши и један део Личана, и где су хрватски авиони гранатирали колоне, где је такође страдало десетине Крајишника. И ту су Веритас и пријатељи подигли спомен обележје, тако да ћемо ове године све то померити за дан уназад, и испоштовати све манифестације, јер сматрамо да та наша трагедија заслужује да се о њој много више говори и посвећује јој се пажња.

Шта је с преживелим и прогнаним тих олујних дана?

– То што се догодило, нико не одобрава, а и помно се прати шта се дешава у Хрватској. Ми разумемо Хрвате, они су први пут у хиљадугодишњој историји добили своју државу, па славе и проглашавају значајним и оно што није за славље. Оно што ми коментаришемо јесте учешће неких Срба у том слављу.

Имали смо претходних година једног Србина, који је био лични Србин бившег хрватског председника Иве Јосиповића. Овај га је водио на прославе Бљеска и Олује, а сада је Колинда Грабар Китаровић најавила да ће учествовати неки њен Yетина, који је у локалној власти у Книну, и преко њега ће, по тумачењу хрватске председнице, учествовати и Срби. Па један Србин не представља све Србе!

Посебно што је тамо у хијерархији хрватске власти. Не схватамо да неко ко је Србин учествује у слављу Олује. То је, уствари, још страшније. То је трагичније од оних активиста, који су врло често мењали боје, као да играју фудбал па иду из тима у тим, и од тврдих националиста су постајали интернационалисти и антисрби.

Владимир Ђуричић

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.