ČORTANOVCI - Centralna kupola i četiri manje sa krstovima postavljene su u subotu 22.12.2018. godine na crkvu Marije Magdaline ili Blage Marije na Banstolu, na ulasku u Čortanovce.
Ovom potezu koji predstavlja završnicu grubih građevinskih radova na tom, jedinom hramu u Srbiji građenom u ruskom stilu, prethodio je čin osvećenja, koji je obavio episkop sremski Vasilije uz sasluženje sveštenstva i monaštva i u prisustvu velikog broja ljudi.
Za nešto više od godinu i po od osvećenja temelja, zahvaljujući novcu od donatora iz Srbije i inostranstva, crkva je sazidana i nakon postavljanja kupola, sledi oblaganje ostatka krova limom zeleno – zlatne boje.
Prolazeći godinama pored ovog mesta poželeo sam da na njemu podignemo svetinju za dobrobit srpskog naroda, rekao je vladika Vasilije.
Razmišljajući kakva da bude ta bogomolja, kazao je dalje, odlučio sam se za crkvu u ruskom stilu u spomen stogodišnjice dolaska velikog broja Rusa u Sremske Karlovce i na prostore Eparhije sremske na čelu s mitropolitom Antonijem Hrapovickim i generalom Vrangelom.
S druge strane, ona će predstavljati i uspomenu na naše mile i drage, koji su u egzodusu iz srpske Dalmacije, Slavonije i mogih drugih krajeva na putu za Srbiju ostavili živote. Ovde će biti upisana njihova imena da se pamti da su stradali samo zato što su bili pravoslavci, svetosavci i Srbi koji su branili svoja ognjišta, grobove, svetinje i decu. Gde god bivao i kud god se kretao srpski narod je uvek nosio boga sa sobom, najdragocenije svoje darove, mošti svetitelja, ikone…Tamo gde su bogomolje i crkve podižu tamo su tapija i belezi srpskog naroda, kazao je vladika Vasilije.
Inicijativa za gradnju potekla je od meštana Banstola, koji su bili spremni da kupe plac i na njemu sagrade manju bogomolju, koja će biti centralni sadržaj na tom prostoru koji je trebalo da služi za zadovoljenje njihovih potreba. Kada su ideju izneli vladiki Vasiliju, on je rekao da će kupiti plac i tako je zajednička namera i želja da se tu podigne hram, počela da se sprovodi u delo.
Od prvobitnog placa se odustalo i kupljen je ovaj veći na samoj raskrsnici s glavnim putem,na takozvanoj kapiji Fruške gore i ulasku u Sremske Karlovce, kazao je član Odbora za podizanje crkve i predsednik „Kluba svih generacija“ koji je pokrenuo tu ideju Branko Simonović.
Prema njegovim rečima, ne dešava se često da se za tako kratko vreme hram ovakvih dimenzija podigne.
Crkva je rađena po ugledu na rusku crkvu Svetog Nikolaja u Sofiji i ona priča o srpsko-ruskom prijateljstvu i stradanju kroz čitav 20. vek. Pored toga što nosi ime Blage Marije, nezvanično se zove Putinov hram zato što je to prva crkva koja se podiže u ruskom stilu kod nas. Preko diplomatskih kanala uputili smo ruskom predsedniku poziv da poseti ovo mesto kada bude u januaru došao u Srbiju kao znak da ga Srbija rado dočekuje, naveo je Simonović.
Kako “Dnevnik” saznaje, u Eparhiji sremskoj do sada je za radove utrošeno oko 14 miliona dinara ne računajući krov, čija gradnja je u toku. Građevinske radove izvodi novosadsko preduzeće „Pan građevina“, dok je za kupole i krov zadužen ukrajinski „Maestar“. Prema rečima Bogdana Supruna iz tog ukrajinskog preduzeća, koje je u Srbiji radilo na više hramova, za izradu kupola upotrebljen je prohromski pozlaćeni lim. Njime su oblažene kupole napravljene od drveta s čeličnom konstrukcijom, uz primenu ruske tehnologije. Nakon 60 godina lim može da dobije mat odsjaj, ali kako Suprun tvrdi, ne može da propadne.
Crkva na Banstolu u potpunosti odgovara onoj u Sofiji, osim što neće imati kriptu pod zemljom. Po rečima direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Zorana Vape, na zahtev vladike Vasilija, radi se na tome da i enterijer bude identičan sofijskoj crkvi.
Poziv Putinu da poseti crkvu
Da bi kupole hrama od specijalnog prohroma bile završene na vreme ukrajinski majstori, iz Donjecka, su par meseci radili danonoćno, pod reflektorima, i u improvizovanim šatorima, da bi se zaklonili od kiše, snega i vetra.
Banstolci ne kriju da je ovakva žurba bila upravo zbog očekivane posete Vladimira Putina Srbiji.
Spomenik “Krajiška suza” na Banstolu koji je podigla Ličanka Milena Čanković od honorara za svoju knjigu “Divani ličkih spomenika” i donacija njenih prijatelja i mnogih prognanih SrbaProtonamesnik Siniša Hrvačević, prvi starešina hrama na Banstolu, je nedavno za “RTV” obelodanio da je preko visokih diplomatskih predstavnika Rusije Vladimiru Putinu sa Banstola već upućen poziv da poseti Frušku goru i hram srpsko-ruskog prijateljstva.
“Mi se iskreno nadamo da će kupole našeg hrama biti podignute pre Putinove posete Srbiji i da ćemo s ponosom moći da ga dočekamo, ako on naš poziv prihvata”, rekao je tom prilikom protonamesnik Hrvačević.
Član Odbora za izgradnju ove bogomolje i predsednik Udruženja “Klub svih generacija” sa Banstola, koje je iniciralo izgradnju, Branko Simonović kaže: “Pošto je ova bitka sa vremenom dobijena juče smo dobili blagoslov vladike Vasilija da uputimo i molbu predsedniku Vučiću da u protokol posete Putina uvrsti i posetu Banstolu. Smatramo da u ovom trenutku ne postoji mesto sa većom simbolikom i jačom porukom koje govori o srpsko-ruskim odnosima kroz vekove. Mi ćemo koliko sutra tu molbu proslediti predsedniku Vučiću”.
Crkva “Blage Marije” na Banstolu je posvećena žrtvama zločinačkih akcija hrvatske vojske “Bljesak” i “Oluja”, u kojima je proterano oko 250.000 Srba, a oko 2.000 civila ubijeno. Inicijativa za njenu izgradnju je pokrenuta 2015. godine, na 20. godišnjicu od “Oluje”. Prvi donator bio je tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić koji je, na osvećenju temelja buduće crkve, rekao da će ta bogomolja po značaju biti jednaka hramu “Svetog Save” na Vračaru.
Povezani tekstovi
