1835 – У Пешти штампан први број „Сербског народног листа“, илустрованог књижевног недељника Срба у Мађарској.
1853 – Умро Бранко Радичевић (Славонски Брод, Угарска, 28. 3. 1824 – Беч, Аустријско цартво, 1. 7. 1853), романтичарски лирски песник младости, љубави и патриотског заноса. Његови посмртни остаци су 1883. пренети из Беча и сахрањени на Стражилову.
1941 – Макс Лубурић са 300 усташа, ојачаних домобранима из 22. походне бојне из Госпића, упао је у Доњу Сувају код Срба у Лици. Брутално је убијено 290 српске деце, жена и стараца. У наредна два дана масакр је настављен у Осредцима и Бубњу. Ово је био директан повод за народни устанак 27. јула 1941.
1966 – Одржан Брионски пленум Централног комитета Савеза комуниста Југославије.
1991 – Убијен Јосип Рајхл-Кир (25.7.1955, Сирач, Дарувар, ФНР Југославија – 1. 7. 1991, Тења, Осијек), начелник Милиције у Осијеку. Убиство, упркос каснијем суђењу, никада није расветљено. Јосип Рајхл-Кир је био познат као противник рата и етничких сукоба, у којима је лично посредовао.
Убио га је хрватски полицајац Антун Гудељ, али је улога Бранимира Главаша, заповедника хрватске паравојске нерасветљена, као ни улога ХДЗ-а Осијека и договор са Загребом. Тада су убијени и потпредседник осјечког Градског вијећа Горан Зобунџија и градски посланик Милан Кнежевић, а Мирко Тубић рањен.
1991 – Председништво Југославије на инсистирање Европске заједнице прихватило наименовање представника Хрватске Стипе Месића за председника Председништва; иако су у Словенији и Хрватској почели напади на касарне ЈНА. ЕЗ је гарантовала да ће побуњене републике Хрватска и Словенија на три месеца суспендовати одлуке о проглашењу независности, али су у Словенији почели напади на јединице и објекте Југословенске народне армије, а убрзо и у Хрватској.
1991- Умро Ђура Јакшић (Карловац, Краљевина СХС, 30.4.1924 – Београд, 1.7.1991), диригент.
1992 – Хрватска авијација бомбардовала релејни предајник на Вележу.
2002 – Ступио на снагу Римски статут којим је основан Међународни кривични суд #ICC, са седиштем у Хагу.
2008 – Умро академик Дејан Медаковић (Загреб, Краљевина СХС, 7. 7.1922 – Београд, 1.7.2008), историчар уметности, историограф, књижевник, професор Филозофског факултета у Београду, председник САНУ.
Veritas.info
Povezani tekstovi









