Према званичном саопштењу Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, јуче је у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу, у присуству чланова породица, обављена идентификација посмртних остатака пет жртава српске националности, које су страдале током оружаног сукоба у периоду 1991-1995. године на подручју Републике Хрватске, и Министарство хрватских бранитеља у јучерашњем званичном саопштењу потврђује ову информацију, напомињући да је “проведена идентификација посмртних остатака несталих и смртно страдалих особа у Домовинском рату”. Ни у једном ни у другом саопштењу не наводе се имена идентификованих жртава.
Због Веритасова залагања за принцип да свака жртва, без обзира којој је страни за живота припадала, мора имати име које се мора јавно навести и када се идентификују и сахрањују њени посмртни остаци, објављујемо основне особне податке те околности, начин, вријеме и мјесто страдања јуче идентификованих жртава.
Идентификовани су:
Васиљ Тодора Гагић (63) из Зеленграда код Обровца. Он је са својим синовцем Зораном Гагићем (1965) и комшијом хрватске националности Милом Мршићем (1961), 31. октобра 1991. године из њихова села Зеленграда кренуо на Велебит да пронађу и у село врате њихове коње, који су се од прољећа налазили на слободној планинској испаши. У потрази за коњима, наишли су на групу наоружаних особа из сусједних хрватских села, који су их заробили и одовели до једне колибе, гдје су из ватреног оружја убили Васиља због тога што му је син био начелник полиције у Обровцу. Зорана и Милу су, ујутро натјерали да Васиљево тијело однесу и убаце у јаму безданку, а затим их одвели у затвор у Госпић, гдје су обојица доживјели тешке физичке и психичке тортуре, Зоран зато што је Србин а Миле зато што се дружио са Србима. Зоран је након четири мјесеци размјењен када је и испричао шта им се десило, од када и траје потрага за Васиљевим посмртним остацима. Међутим, хрватска страна је измишљала разне разлоге због чега наводно није могла да са познате локације извади Васиљеве посмртне остатке. То се, ипак, десило тек у септембру 2019. У међувремену је и ДНК анализа потврдила, оно што је ионако било извјесно, да посмртни остаци извађени из јаме на подручју Селина припадају Васиљу Гагићу. И поред два жива свједока Васиљеве ликвидације, за његово убиство још нико није процесуиран.
Душан Луке Ђурић (46), рођен у Церањима Доњим код Бенковца, живио у Свињаревцима код Вуковара. Душан је 13.09.1991. године одведен у поподневним сатима од два припрадника ЗНГ-а под оптужбом да је носио храну четницима, те да је њихов сарадник, од кад му се и губио сваки траг. Заједно са Душаном одведен је и Богић Стеван, који се још увијек води на списку несталих. Душанови посмртни остаци ексхумирани су са гробља у Винковцима.
Милан Љубе Поповић (74) из Биовичином селу код Книна. За вријме акције „Олуја“ остао у своме селу гдје је наводно умро природном смрћу. Његови посмртни остаци су ексумирани са заједничког гробља у Книну у току 2001. године
Никола Боже Пушкар (64) из Житнића код Дрниша. У акцији „Олуја“ са супругом Маријом, хрватске националности, остао у својој кући, гдје је и убијен неколико дана послије почетка акције. Дана 9. августа брат његове супруге, Анте Мујан, нашао је Марију објешену у помоћним просторијама њихова домаћинства, те ју је он и сахранио на гробљу у Житнићу. Николино тијело нестало је из њихова домаћинства, а ексхумирано је у новембру 2012. године са заједничког гробља Св. Мара у Шибенику.
Милан Симе Воркапић (48) из Катиновца код Вргинмоста. За вријеме акције “Олуја” остао у свом селу, гдје је убијен. Његово тијело је ексхумирано је у току јуна 2007. године са гробља у Петрињи.
Почев од 2001. из заједничких, масовних и појединачних гробница, укључујући и ексхумације у организацији самих породица, ексхумирано је укупно 1.635 посмртних остатка Срба са подручја Хрватске и бивше РСК, укључујући и оне који су живјели и ратовали на њиховој страни (1.524 у РХ, 91 у БиХ и 20 у Р. Србији), од чега је до сада идентификовано 1.269 посмртних остататака, док их још 366 чека на идентификацију (сви са подручја РХ).
Тренутно се на ВЕРИТАС-овом списку несталих налази још 1.529 особа српске нациналности који су нестали у периоду 1991–1995. на подручју Хрватске и бивше РСК, међу којима је 1.093 цивила, од чега 434 жене. ВЕРИТАС тренутно располаже подацима за више десетина познатих мјеста укопа са 163 посмртна остатка на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком “непознат”, који и двадесет седам година по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумацију и идентификацију.
У Београду и Бања Луци, 1. јула 2022.
П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
Саво Штрбац
Povezani tekstovi
