Редовна скупштина Спортског рекреативног друштва Срба у Хрватској одржана је у петак, 30. септембра у Планинарском дому Омановац, у селу Крагуј покрај Пакраца, пише Портал Новости у данашњем издању.
На скупштини се, измешу осталог, разговарало и о наставку медијске кампање “Говор толеранције” у којој судјелују познати спортисти и спортски радници с подручја бивше Југославије. Досад су свој допринос пружили ДИНО РАЂА, југославенски и хрватски кошаркашки репрезентативац, ТИН СРБИЋ, освајач сребрне олимпијске медаље, ИВАН ЕРГИЋ, бивши фудбалер репрезентације Србије и Црне Горе, Веселин Вујовић, југославенски и црногорски рукометаш и тренер, НЕНАД ШОШТАРИЋ, селектор хрватске женске рукометне репрезентације, ЛИНО ЧЕРВАР, бивши селектор трофејне хрватске рукометне репрезентације, РАТКО РУДИЋ, бивши селектор југославенске и хрватске ватерполске репрезентације, најтрофејнији свјетски тренер и ИВИЦА ТУЦАК, селектор златне хрватске ватерполске репрезентације.
На скупштини је одлучено да се установи награда “Владимир Беара” за допринос спортској култури и друштвеној толеранцији која ће се премијерно додијелити у децембру ове године.
Владимир Беара (Зелово, Далмација, Краљевина СХС, 2. новембар 1928 — Сплит, 11. август 2014) био је југословенски фудбалер (голман) српске националности. Играо је у сплитском Хајдуку, за Црвену звезду, а потом одлази за Келн. Био је учесник Олимпијских игра 1952, као и на светским првенствима 1950, 1954 и 1958.
Наступио је у репрезентацији ФИФА под називом репрезентације остатак свијета против репрезентације Енглеске 1953. у Лондону (4:4).
Беара је 1967. завршио Вишу тренерску школу у Келну. Радио је као тренер у Њемачкој, Холандији, Камеруну и Југославији.
Преминуо је 11. августа 2014. године. Иако је за живота себи израдио гробницу на православном гробљу у родном мјесту, противно својој жељи сахрањен је на сплитском гробљу Ловринац уз присуство три римокатоличка свештеника.
Veritas.info
Povezani tekstovi
