Три дана пред улазак Хрватске у еврозону и шенгенски простор, Градско вијеће Вуковара донијело је одлуку о измјенама Статута Града чиме је брисана одредба о службеној употреби српског језика и ћириличног писма на подручју Вуковара, која је припадницима српске мањине давала право слободне употребе српског језика и ћириличног писма у друштвеном и јавном животу те у службеној комуникацији у јавним пословима из самоуправног дјелокруга Града Вуковара.
У појашњену одлуке о измјенама Статута, наведено је како је тој одлуци претходило објављивање службених резултата пописа становништва, проведеног 2021. године, који је показао да у граду Вуковару живи 29,73 одсто Срба што је мање од једне трећине од укупног броја становника града те тако не остварују право на службену употребу свог језика и писма. За доношење такве одлуке били су вијећници Домовинског покрета (ДП) , Хрватских суверениста, ХДЗ-а и предсједник Градског вијећа, независни Жељко Сабо, док су против била двојица вијећника Самосталне демократске српске странке (СДСС) и вијећник Демократског савеза Срба (ДСС), Срђан Милаковић.
Ко год је пратио збивања у Вуковару у задњих десетак година, ова одлука га није изненадила, па тако ни мене. А ево и зашто:
Хрватски Уставни закон о националним мањинама (2002), даје право некој мањини на службену употребу мањинског језика и писма ако те мањине у становништву неке јединице локалне самоуправе има више од једне трећине. У Вуковару је то право уграђено у градски Статут 2009, политичким договором ХДЗ-а и главне странке српске мањине у Хрватској СДСС, иако тада у Вуковару није било једну трећину Срба. Међутим, то право тада није било и остварено.
На попису становништва из 2011. установило се да у Вуковару живи 34,87 одсто Срба, и тиме је право на јавну употребу српског језика и ћирилице добило и законску основу. Након што су објављени резултати пописа, тадашња влада лијевог центра премијера Зорана Милановића почела је постављати двојезичне плоче на институције, али је ХДЗ, који је тада био у опозицији и у држави и у Вуковару, тврдио да су резултати пописа лажирани јер да Срба нема трећину и организивао је разбијање плоча. Влада је обуставила постављање плоча, а Уставни суд је 2014. обавезао локалне власти да једном годишње процијене јесу ли се стекли услови за увођење двојезичности. ХДЗ је у међувремену преузео власт у Вуковару и неколико година су игноририсали обавезу коју им је Уставни суд дао, а затим су пет година за редом констатовали да се нису стекли услови. То се није промијенило ни одкада је власт у Вуковару преузео десничарски ДП, након што су у октобру 2021. дотадашњи ХДЗ-ов градоначелник Иван Пенава и већина ХДЗ-ових градских вијећника прешли у ту странку.
Одмах по објављивању уводно поменуте одлуке у медијима широм региона појавили су се коментари, од којих издвајам сљедеће:
“Јуче је Град Вуковар пропустио послати поруку за будућност међунационалних односа, постати позитиван примјер свим другим срединама у Хрватској, регији и цијелој Европи… Том одлуком не бришу се само права већ и дио идентитета града. Срби знају и служе се латиницом, и није бит у томе, већ да се симболички покаже да Срби чине дио града. Важан дио града којег ова лоша одлука не може обрисати.”, коментар је саборског заступника СДСС-а Бориса Милошевића.
Предсједник вуковарског СДСС-а и замјеник вуковарског градоначелника из редова српске националне мањине, Срђан Колар, оцијенио је како поменута одлука представља огроман корак уназад у односима Срба и Хрвата у Вуковару. По његовим ријечима, без обзира на резултат пописа становништва, увијек постоји могућност да се мањини дају нека права уколико то жели већина. “Овдје такве воље није било. Погажен је минимум људских права, али то остаје на савијести оних који су подржали овакву одлуку”, казао је Колар.
С друге стране проусташки портал драговољац.цом пише: “Двојезичне плоче и ћирилица као симбол великосрпске агресије на Град хероја – заувијек одлазе у повијест и више их неће бити на прочељима вуковарских зграда… Ово је уједно и велика политичка побједа градоначелника Града хероја и предсједника ДП – Ивана Пенаве, који ни у једном тренутку није посустао у праведној борби, нити је окренуо леђа својим људима. Био је уз народ, а не политичке елите и на крају исправио велику неправду према житељима града који је симбол хрватског отпора.”
Актуелни градоночелник Вуковара Пенава објашњава да је Статут био на јавној расправи 30 дана, као што и налаже процедура, и да се у том времену нико није јавио са примједбама, опаскама и приједлозима, додајући да он већ десетак година “понавља да постоје неке снаге изван Вуковара, оне су смјештене у Загребу, препознаће се дични ти етнобизнисмени који живе од тога да потпаљују, распаљују, којима не одговара нормалан живот људи”.
Иначе, Пенава је, када је схватио да ће након објављивања резултата пописа становништва моћи укинути одредбу о плочама на латиници и ћирилици, најавио да ће то вратити мир на улице Вуковара бар на десет година.
“Камен смутње је далеко дубљи него ли ћирилица, она је само неки формални повод на којем су се показивали мишићи разноразних влада, премијера, предсједника и тако даље. Тако да је та његова изјава о враћању мира једна бедаста реченица”, процјењује осјечки политички аналитичар Јарослав Пецник.
Укидање службене употребе српског језика и ћирилице у Вуковару коментарисао је и предсједник Хрватске Зоран Милановић: “Сада ме питате – је ли то горак окус? То је бљутав окус, јер када сам се тада борио за нешто што је у закону, и што је у закон угурао ХДЗ, онда сам најмање подршке имао од Пуповца који није био са мном тамо када сам се свађао с оном екипом, с којом сам данас у добрим односима. Али, ево – сада је дошло на своје”.
На изнесене изјаве и коментаре политичара и аналитичара поводом брисања ћирилице у Вуковару додајем и коментар једног (не)обичног Вуковарца: “Мени не смета ћирилица али ми смета национализам и нетолеранција у Вуковару. Сви штите злочинце и криминалце из свог тора а нас који смо легалисти и славимо славе, имамо два Божића и често два Ускрса или Васкрса, гледате као нека чудовиста. Још увијек имамо кафиће за индијанце и каубоје, у фирме се првенствено запошљавају подобни из одређеног тора. Слуша се одређена музика или глазба. Трећеразредне филмове један тор велича а други пљује и обрнуто… Вуковар је нездрава средина и зато млади паметни и способни одлазе а остају приглупи и неспособни и интересантно тамо нису ‘уторени'”. (хттпс://www.реддит.цом ИндепендентГеар5782).
Трећи дан по доношењу “историјске одлуке” о брисању ћирилице у граду Вуковару, у Хрватској је ушао у употребу евро чије наличје националних кованица од 50, 20 и 10 центи краси лик планетарног научника Србина Николе Тесле. Истог дана Хрватску је посјетила и предсједница Европске комисије Њемица Урсула фон дер Лајен и изјавила: “Ово је дан за славље, ово је сезона нових почетака”, док се њен домаћин, хрватски премијер Пленковић, хвалисао: “Хрватска је придруживањем еврозони и шенгенском простору, као једина земља која је то постигла на исти дан, постала једна од само 15 европских земаља које су истовремено дио тих двију интеграција те НАТО савеза”. А о брисању једног писма у тој еврозони и шенгенском простору ни ријечи.
Веритас.инфо
Povezani tekstovi
