1881 – Умро Данило Медаковић (Зрмања, Лика, Аустријско царство, 26.1.1819 – Загреб, Аустроугарска, 5.11.1881) српски историчар, публициста, штампар и издавач. Био је секретар кнеза Михајла и кнеза Милоша Обреновића у Бечу. Од 29. јула 1864. године дописни члан Српског ученог друштва.
1882 – Умро српски филолог Ђура (Поповић) Даничић (Нови Сад, Аустријско царство, 4. 4.1825 – Загреб, Аустроугарска, 5.11.1882), просветитељ, сарадник Вука Стефановића Караџића у борби за реформу српског језика и правописа.
После студија у Пожуну (данас Братислава), Пешти и Бечу радио као библиотекар Народне библиотеке у Београду, секретар Друштва српске словесности и професор Лицеја и Велике школе. У првом раду – Рат за српски језик и правопис 1847, којим је допринио брзој победи Вукових идеја, потписао се презименом Даничић, уместо породичним Поповић. Вукове и сопствене погледе на језик је доследно провео у преводима с латинског Псалтира Давидовог и Старог завјета. Објавио је више дела из старе српске књижевности (Житије св. Саве – Теодосијево, Житије св. Симеона и св. Саве – Доментијаново, Животи краљева и архиепископа српских – Данило и његови ученици, Никољско јеванђеље). Издао је Речник из књижевних старина српских и отпочео велики историјски Речник хрватскога или српскога језика. Помогао Вуку да преведе Нови завјет. Остала дела: Мала српска граматика, Српска синтакса, Облици српског језика, Историја облика, Основе српскога или хрватскога језика, Корени, Српски акценти.
1918 – Српска војска умарширала у Земун, чиме је окончана двовековна владавина Хабзбуршке монархије деловима Србије северно од Саве и Дунава.
1923 – Рођена Бисерка Цвејић, девојачко Катушић (Крило, Дуги Рат, Далмација, Краљевина СХС, 5. 11. 1923 – Београд, 7. 1. 2021), српска оперска певачица.
1928 – У Дрездену почео Четврти конгрес Комунистичке партије Југославије који је закључио да је време за револуционарне преврате у Европи у оквиру којих треба извести балканску револуцију и створити балканску федерацију. Прихваћено је гледиште о социјалдемократији као “близанцу фашизма” с којом треба прекинути сваку сарадњу. Осуђен је српски народ за национални и буржоаски хегемонизам, као и Краљевина СХС, коју треба разбити као “вештачку творевину” и “окупираним” народима дати слободне државе, а Албанији Косово и Метохију.
1929 – Умро Вељко Милићевић (Чаглић, Славонија, Аустроугарска, 14. 1. 1886 – Београд, Краљевина Југославија, 5.11.1929), српски књижевник, прозаист, преводилац и публициста, у књижевности се јавља и под псеудонимом L’homme qui rit.
1940 – Италијански авиони омбардовали Битољ, изазвавши смрт неколико грађана, а следећих дана и Скопље.
1943 – У Јајцу (данас БиХ) основан Танјуг. Идеју је уочи Другог заседања АВНОЈ-а дао Моша Пијаде, с циљем да се међународна јавност информише о народноослободилачкој борби и комунистичкој револуцији у Југославији. За назив агенције – ТАНЈУГ (Телеграфска агенција нова Југославија) такође је заслужан Пијаде. Први директор био је Владислав Рибникар. Танјуг је до доласка у Београд октобра 1944. стално био у покрету, пратећи мобилну партизанску територију, оглашавао се из Дрвара, са Виса, из Ваљева и Аранђеловца, одакле је 20. октобра 1944. јавио да је Београд ослобођен. Већ 25. октобра 1944. Танјуг је објавио први спољнополитички билтен у ослобођеном Београду, пошто се уселио у зграду предратне националне агенције Авала у Ресавској 28.
1991 – Хрватска извршила артиљеријски удар на Србију и гађала Шид. У првом хрватском нападу на територију Србије у Шиду су погинула 4 цивила и рањено њих 15. Сутрадан су извршени артиљеријски и авио удари и на Апатин.
1994 – Умро Милан Младеновић (Загреб, ФНР Југославија, 21. 9. 1958 – Београд, 05. 11. 1994), српски музичар, композитор, песник. Најпознатији као певач и гитариста београдске рок групе Екатерина Велика, али и аутор запажених текстова. Један је од носилаца београдског Новог таласа ‘80. година 20. века. Био је оснивач и члан култних рок састава Шарло акробата и касније Катарина II (Екатерина велика).
2001 – Хрватска полиција отворила на увид 39.000 досијеа Службе за заштиту уставног поретка, који су настали праћењем неистомишљеника у доба владавине Хрватске демократске заједнице (ХДЗ).
2009 – Жалбено веће Хашког трибунала правоснажно осудило официре бивше ЈНА Милета Мркшића на 20, а Веселина Шљиванчанина на 17 година затвора за учешће у погубљењу ратних заробљеника на фарми Овчара после ослобађања Вуковара 1991. године.
Veritas.info
Povezani tekstovi
