Шестог септембра 1993. године, ујутро око 6:30 часова у село Мирловић Поље, у близини Дрниша, које се налазило под контролом власти Републике Српске Крајине (РСК), упала је диверзантско-терористичка група из састава Хрватске војске (ХВ) и измасакрирала 7 српских цивила. Село је било мјешовитог хрватско – српског националног састава, али је већина становништва, управо због близине фронта, раније напустила село, тако да се у вријеме овог догађаја у њему налазило нешто српских цивила, који су, охрабрени присуством УНПРОФОР-а, који је годину и по дана раније преузео улогу заштитних снага на подручју РСК, остали да чувају куће и стоку.
Марија Трзин кћи Илије (1928) и њена комшиница Љубица Трзин кћи Стевана (1938) тога јутра погнале су овце на испашу и када су почеле падати гранате по селу склониле се у подрум једне куће. Чувши куцање на подрумским вратима кренуле су да провјере ко то куца и чим су се отворила врата, један хрватски војник је у подрум убацио бомбу, која је на лицу мјеста усмртила Љубицу, а Марију тешко израњавала. Тек увече Марију ју је покупила група српских војника и одвезла у книнску болницу и тако јој спасили живот.
Сутрадан је у село дошла цивилна заштита РСК у пратњи припадника Цивилне полиције УН-а ради асанације терена. Поред тијела Љубице Стеванове пронашли су и тијела осталих 6 цивила: на згаришту њихових кућа пронашли су запаљене лешеве Милана Бибића (1926) и његове супруге Василије (1926), те Љубице Трзин кћери Петра (1937), које је још догорјевало, док су тијела Боже Бибића (1907), његове супруге Божице (1912) и Марте Шарац (1907) пронашли код сеоске локве. Убијена Шарац Марта је рођена сестра рањеној Марији Трзин, којој је и муж Илија (1924) погинуо у фебруару исте године у родном селу од испаљене гранате са хрватских положаја.
Истога дана сва тијела су и покопана на мјесном гробљу без обдукције. Десетак дана касније, по налогу истражног судије Окружног суда у Книну, у присуству војних посматрача УН-а и војног љекара британског батаљона у саставу снага УН-а, извршена је ексхумација а потом и судско медицински преглед тијела од стране судског вјештака Каран Жељка из Бања Луке, који је сачинио комплетан вјештачки налаз, у који су имали увид и представници УНПРОФОР-а.
Иако се овај догађај одиграо пред очима многобројних припадника УНПРОФОР-а, до сада, ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико није процесуиран за злочин над Србима почињен у Мирловић Пољу.
На основу информација до којих је дошао Веритас, напад на Мирловић Поље извела је Девета бојна “Рафаел витез Бобан”, јединица Хрватских обрамбених снага (ХОС), која је добила име по усташком пуковнику и генералу из Другог свјетског рата, која је у то вријеме била у саставу 114. бригаде ХВ-а, којом је командовао Марко Скејо из села Ружић код Дрниша. То је исти онај лик који годинама на државној прослави “Олује” у Книну, без икаквих посљедица, маршира са својим црнокошуљашима, са усташким амблемима на униформама, узвикујући усташки поздрав “За дом спремни”.
У новембру 2011. године Веритас је Тужилаштву за ратне злочине Србије, на њихов захтјев, доставио сву расположиву документацију за овај злочин, које је након спроведеног предкривичног поступка, предмет уступило хрватском тужилаштву, пред којим се истрага још увијек води против НН.
Управо због неефикасности истраге пред хрватским правосуђем, породице убијених Мирловчана, правду траже по основу члана 2. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, Европским судом за људска права у Стразбуру,
У Мирловић Пољу је 1991. године живјело 188 Срба. У септембру 2022. године у Мирловић Пољу не живи ни један Србин.
У Београду и Бања Луци, 06.09.2022.
П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
Саво Штрбац
Povezani tekstovi
