1864 – Умро Вук Стефановић Караџић (Тршић, код Лознице, Османска империја, 6. 11. 1787 – Беч, Аустријско царство, 7. 2. 1864), лингвиста, филолог, антрополог, књижевник, преводилац и академик.
1942 – Хрватске усташе масакрирале 2.315 Срба (од којих 551 деце до 14 година старости) из бањалучких насеља Дракулић, Шарговац и Мотике, под окупацијом НД Хрватске.
1987 – Умро Јован Кашић (Велики Грђевац, Билогора, Краљевина Југославија 13.6.1933 – Нови Сад, 7.2.1987), српски лингвиста.
Јован Кашић је био један од најистакнутијих стручњака на пољу лексикографије и синтаксе, дугогодишњи члан Управног одбора Матице српске, руководилац научног пројекта Речника српскохрватског књижевног језика Матице српске, а велики удио је имао и у осавремењавању наставе језика као аутор бројних уџбеника. У својој научној каријери највише пажње је посветио раду Вука Караџића, био је врстан зналац књижевног језика Вуковог доба, а посебно лексикографске проблематике те епохе. Многи радови о Вуковом „Српском рјечнику“ своју круну су добили у обимном поговору новом издању тог речника из 1852, а који је Јован Кашић приредио у оквиру Вукових сабраних делa у издању „Просвете“. У сарадњи са академиком Павлом Ивићем објавио је и значајан рад у оквиру едиције „Историја српског народа“ – „О језику Срба у раздобљу од 1804. до 1878. године“.
Са осам година, 1941, Јована су са породицом хрватске власти прогнале из Великог Грђевца и Други светски рат проводи у Малој Плани код Смедереввске Паланке. После рата основну школу завршава у Великом Грђевцу, Гимназију у Бјеловару, а дипломира на Филозофском факултету у Новом Саду, где докторира 1965. на истраживању језика Милована Видаковића и где је до краја живота редовни професор на Катедри за јужнословенске језике.
Veritas.info
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Povezani tekstovi
