Пише: Саво Штрбац
Пре неки дан (4. јула) у Београду је, у организацији Документационо информативног центра “Вертас” и Инстута за савремену историју, одржана дуго најављивана међународна научна конференција “30 година по нестанку Републике Српске Крајине”.
У последњих годину дана о овој теми сам, на овим страницама, објавио више текстова. У тексту „Неопходна историјска дистанца за научни скуп” (9. јул 2024), објавио сам одговор Извршног одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) на иницијативу “Веритаса” да се у тој научној установи половином 2025. одржи међународни научни скуп под називом “30 година по завршетку рата на подручју РХ 1995–2025”, првенствено због става њеног Одељења историјских наука (ОИН) да због “неопходне извесне историјске дистанце” и “селективности документације” у овом тренутку “није могуће да се задовоље научне основе оваквог једног научног скупа како би се САНУ укључила у његову организацију”.
У тексту “Шумови на вези између САНУ и ‘Веритаса”‘ (24. децембар 2024), реаговао сам на саопштење ОИН од 25. октобра 2024 (?!) на мој претходно споменути текст, објављено у магазину “Печат”, (www.pecat.co.rs/2024/10/saopstenje-odeljenja-istorijskih-nauka-sanu/), који сам завршио констатацијом да је “Веритас” нову иницијативу за одржавање истог научног скупа у новембру 2024. послао на адресе више установа и института, уз уверење да ће, према прелиминарно обављеним консултацијама, научни скуп на ту тему ипак бити одржан.
А у тексту “Три деценије од нестанка Републике Српске Крајине” (21. март 2025), обавестио сам читаоце “Политике” да ће међународни научни скуп под називом “30 година по нестанку Републике Српске Крајине” бити одржан у првој недељи јула ове године у Београду, у организацији Документационо-информативног центра „Веритас”, Музеја жртава геноцида и Института за савремену историју.
У истом тексту обавештавам читаоце “Политике” да је позив за учешће јавно објављен 18. фебруара ове године на интернет страници “Веритаса” (www.veritas.org.rs), у којем организатори износе став “да је тридесет година јасна историјска дистанца, са које се може потпуно слободно и утемељено говорити и писати о Крајини”, а разлог одржавања овог научног скупа, поред подсећања “на све оно што је обележило постојање најзападније српске републике”, виде и у томе што “не желимо да препуштамо хрватској страни – историографији и литератури – да они буду тумачи српске историје на простору Крајине, да оправдавају своја ‘државна’ права, агресију и релативизују српске жртве”.
Уз позивно писмо приложен је и предлог тема за радове који би били представљени на скупу, уз напомену да се неће разматрати период крајишке историје пре 1945, већ ће се скуп тематски фокусирати на положај и живот Срба у СР Хрватској до 1990, период деведесетих година – време постојања РСК, поратни и актуелни положај Срба у Хрватској.
Програмски одбор је средином маја од пристиглих пријава изабрао 25 радова, а међу излагачима било је највише историчара и правника, али и осталих струка, укључујући и учеснике у третираном периоду на обе стране.
Пошто је за научни скуп владало велико занимање у избегличкој популацији, међу студентском популацијиом с правних факултета те установа и институција које се баве избеглицама и ратним злочинима, програмски одбор је проценио да би адекватан простор за одржавање научног скупа био Дом војске у Београду, због чега смо 20. маја упутили захтев Управи за односе са јавношћу Министарства одбране Републике Србије да нам за потребе овог научног скупа одобри кориштење адекватне сале у простору Дома војске и без надокнаде, приложивши и позивно писмо и списак предложених учесника и тема. Захтев је потписао члан програмског одбора др Бојан Димитријевић, заменик директора Института за савремену историју.
Осмог јуна стигао је одговор, којег објављујем и интегралном тексту:
“Поштовани господине Димитријевићу,
Управа за односе са јавношћу Министарства одбране примила је Вашу молбу за коришћење одговарајуће сале Дома Војске Србије “Београд” без накнаде, ради организовања научног скупа 4. јула 2025. године.
Уз поштовање значаја годишњице која се поменутим научним скупом обележава, а на којој је планирано учешће еминентних стручњака, као и чињенице да смо с Институтом за савремену историју имали успешну дугогодишњу сарадњу, обавештавамо Вас да, нажалост, нисмо у могућности да Вашој молби изађемо у сусрет, јер су 4. јула 2025. сале Дома Војске Србије већ уступљене на коришћење, сходно плановима рада и већ уговореним активностима Медија центра “Одбрана”.”
Овакав одговор заиста нисмо очекивали, тим више што смо пре слања захтева неслужбено добили информације да за тај дан има слободних сала. Остаје нам да нагађамо зашто нам, након одбијања САНУ да организује научни скуп, и Министарсво одбране Републике Србије на “фин начин” одбија дати адекватну салу у Дому војске у Београду за одржавање истог скупа. Можда је и њима ова тема прерано дошла на научну расправу!?
Упркос поменутим проблемима, научни скуп је ипак одржан у заједничкој конференцијској сали свих института и установа које су смештене у згради на броју 11 на Тргу Николе Пашића у Београду, која се налази на четвртом спрату. Било је мало потесно за публику, али уз велики ангажман домаћина, конференција је, на задовољство организатора, протекла без проблема.
Читаоцима “Политике” овим путем престављам излагаче и називе њихових тема: Зоран Лакић – Војно организовање и ратна дешавања на територији оштине Бенковац у периоду од јануара 1991. до јануара 1992; Миленко Милинковић – Вуковар, генеза пакла; Немања Васић – “Вукови са Вучијака” у операцији “Масленица 1993”; Милан Гулић – Врховни савет одбране РСК; Бојан Димитријевић – РВ И ПВО Српске војске Крајине 1993-1995; Данко Перић – Односи власти и оружаних формација САО Крајине/РСК и Аутономне покрајине Западна Босна од 1993. до августа 1995; Станко Нишић – Узроци пада РСК – неславна улога ЈНА у одбрани РСК; Душан Старевић – Преговори између РСК и РХ у оквиру Међународне мировне конференције у Женеви 1993; Жељко Иваниш и Вања Роквић – План З 4 – требало је да се преговара; Ненад Гргурица – Гранични пријелази и царинске испоставе у РСК од 1991 до 1995; Душан Братић – Ватрена дејства Хрватског ратног зракоплпвства по цивилним колонама у операцији “Олуја 95”; Слободан Перић – Ратни злочини из деведесетих кроз визуру хрватског правосуђа; Саво Штрбац – “Олуја” пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију; Радомир Кужет – “Олуја“ пред Међународним судом правде; Вељко Одаловић – Нестала лица као најтрагичнија последица оружаних сукоба на простору РХ;.Јанко Велимировић – Српске жртве у рату и пораћу на подручју Хрватске и бивше РСК од 1990. до 1998; Мира Мандић – Узроци, карактери последице нестајања Срба у простору западне Славоније крајем 20. и почетком 21. века; Миле Паспаљ – РСК – ружичаста магла; Санда Рашковић Ивић – Држава на друму – кад живот остане без корена; Михајло Басара – Континуитет траума и коначна издаја Срба у Хрватској; Слађана Чанковић – Накнада штете за изгубљене животе и имовину; Милорад С. Кураица – Прилог историјским дешавањима у и око Републичког завода за тржиште рада Книн, РСК; Растко Лончар – Српска књижевна периодика и РСК; Немања Девић – Мотив “никад више 1941” – у стварању Републике Српске и Репубублике Српске Крајине.
Дакле, међу излагачима је био поприличан број савременика предметне теме (председник скупштине РСК, три министра и два секретара у владама РСК, заступник у првом сазиву Сабора после вишестраначких избора, три висока официра ЈНА на служби у СВК, командант једног општинског Штаба ТО…), али и неколико млађих учесника, од којих су неки били деца у избегличкој колони а неки рођени после егзодуса. Најмлађи излагач на конференвцији био је осамнаестогодишњи Немања Васић, који је за презентацију свог рада добио најдужи аплауз и побрао симпатије и осталих излагача и публике.
Организатори су најавили објављивање зборника радова са овог научног скупа до овогодишњег Међународног београдског сајма књига, који се одржава од 25. октобра до 2. новембра.
Извор: Политика, 08.07.2025, штампано издање
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
