Мушкарац који је убио српског навијача Марка Ивковића уочи кошаркашке утакмице Галатасарај–Црвена звезда у новембру 2014. године осуђен је на 15 година затвора. Врховни суд Турске донео је одлуку да Кадир Акташ за убиство Марка Ивковића добије затворску казну од 15 година, преносе турски и српски медији.
Претходно је 2017. године донета пресуда да Акташ треба да буде осуђен на 25 година затвора због „убиства са намером“. Ту одлуку суд је поништио уз образложење да је окривљени такође повређен у инциденту. Суд је након поништења првобитне пресуде Акташа осудио на 16 година затвора због „намерног убиства под неправедном провокацијом“.
Након жалбе поновљено је суђење, а адвокат оптуженог затражио је да његов клијент буде пуштен на слободу.
„Иако је Србима забрањен долазак на утакмицу, на утакмицу су долазили аутобусима и са оштрим предметима у рукама. Ово је видео стручњак. Клијент је деловао ради самоодбране. Клијенту је истекло време у казнено-поправном заводу затвореног типа, тражимо његово пуштање на слободу“, рекао је адвокат Кадира Акташа.
Суд је донео одлуку да оптужени буде осуђен на 18 година затвора због „намерног убиства под неправедном провокацијом“. Судско веће је ту казну смањило на 15 година затвора.
Марко Ивковић је убијен 21. новембра 2014. године уочи кошаркашке утакмице Галатасарај-Црвена звезда у Истанбулу.
Покојни Марко Ивковић је рођен у Задру 1989. године, а са родитељима је живео у Бенковцу. Марков отац Звонко био је дипломирани инжењер геодезије и радио је у бенковачком катастру, док му је мајка Роса била агроном и радила је као винолог у локалној винарији.
Звонко је по националности био Хрват, родом из бенковачког села Добропољци, гдје је, у новембру 1992., од до данас непознате особе и убијен. Убица је из неког карабина, скривен иза сувозида пуцао у Звонка док је овај трактором орао очеву земљу. Испалио му је два метка у леђа. Један мештанин Србин колима га је одвезао у книнску болницу, у којој је умро од искрварења. Сахрањен је на католичком гробљу у Бенковцу уз присуство скоро свих Бенковчана.
Марко је са мајком Росом и сестром у августу 1995, ношен хрватском “олујом” стигао у Београд. Сахрањен је на београдском гробљу “Бежанија”. Његовој сахрани су, поред неколико хиљада Звездиних навијача, присуствовали и многи Бенковчани, његови први суграђани и људи са којима је августа 1995. у избегличкој колони стигао у Србију.
Veritas.info
Povezani tekstovi
