Навршиле су се 33 године од изненадног напада Хрватске војске на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ, која су била под заштитом УН-а. Примјеном тактике „спржене земље”, села су систематски уништена, а звјерски је ликвидирано 87 Срба (укључујући 35 цивила), док су за ове злочине изречене симболичне казне, а за смрт жена у запаљеним кућама нико није одговарао. Данас је овај крај доживео потпуни демографски суноврат: пре рата овде је живело 780 становника, док данас у Дивоселу не живи нико, у Почитељу две старице, а у Читлуку свега десет становника.
Међутим, трагична судбина подвелебитских села добила је свој стравичан и срамотан наставак у миру. Демографски вакуум, пустош и одсуство људи – који су директна последица етничког чишћења из 1993. године – бескрупулозне профитне структуре и корумпирани појединци искористили су као „савршен брисани простор“ за спровођење незапамћеног еколошког злочина.
Недавно званично откриће УСКОК-а и налази вештачења Института за воде потврдили су постојање дивљег одлагалишта са десетинама хиљада тона опасног, илегално увезеног отпада на катастарским честицама у самом пустом Дивоселу. Подземне воде овог осетљивог кршког подручја, које гравитирају ка реци Лици, директно су затроване микропластиком, тефлоном и екстремно опасним, вечним ПФАС хемикалијама.
Историјски и људски парадокс је потпун и застрашујући: простор са којег је српско становништво пре више од три деценије протерано и побијено под изговором успостављања уставно-правног поретка, данас је у миру претворен у депонију европског и домаћег опасног отпада. Тамо где нема живих људи да подигну глас, закопане су хиљаде тона отрова који трајно уништава саму природу Лике.
„Веритас“ наглашава да затрпавање Дивосела опасним отпадом представља завршни чин деструкције овог краја. Прво је уништен народ који је вековима чувао Велебит и Лику, а потом је, у одсуству сведока, затрована и сама земља. Ова еколошка катастрофа је директна последица рата и свесног запуштања овог простора, што доказује да се злочин над једним крајем не завршава само прогоном људи, већ и трајним убијањем њихове дедовине.
Позивамо јавност, еколошка удружења и међународне институције да не жмуре пред овом мирнодопском трагедијом. Санација затрованог земљишта у Дивоселу није само еколошко питање, већ и питање елементарног поштовања према жртвама које су на тој земљи страдале.
Београд / Бањалука, 9. септембар 2026.
Информативна служба ДИЦ „Веритас“
