Саво Штрбац: Између двије годишњице
Од прошлог до овог августа десили су се неки догађаји који заслужују да се истакну у уводном тексту овогодишњег Билтена.
У прошлогодишњем Билтену на овом мјесту критиковао сам Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду због застоја у предмету “Петровачка цеста – пилоти” узрокованог недоношењем одлуке о приједлогу тужилаштва да се оптуженим хрватским официрима суди у одсуству.
И док смо на терену обиљежавали тужне и трагичне догађаје на петровачкој и приједорској цести, КВ вијеће поменутог суда 6. августа одлучује да су испуњени услови да се оптуженима суди у одсуству “будући да нису доступни суду”, о чему је јавност обавијештена три дана касније. А кад је 25. децембра 2024. и Апелациони суд у Београду потврдио првостепену одлуку, предмет је коначно био спреман за суђење. Од марта до јула ове године одржана су три рочишта за главни претрес, на којима је саслушано седам свједока, који су свједочили о страдању својих најмилијих. Преко њихових исказа и истина о страдању крајишких цивила на поменутим цестама “крчи” пут ка међународној позорници. Народ би рекао „боље икад, него никад“.
Хрватски сабор је крајем априла 2025. усвојио нови Закон о гробљима, чији предлагач је Влада, који је ступио на снагу 17. маја исте године. Суштина овог закона (став 2. члана 13) гласи: „Забрањено је опремом и уређајима гробног мјеста и спомен-обиљежја, без обзира налазе ли се унутар или изван подручја гробља, вређати националне, вјерске или моралне осјећаје грађана или вређати вриједности одбрамбеног Домовинског рата или на било који начин величати агресију на РХ или оружану побуну против РХ током Домовинског рата или судионике у тој побуни или на било који начин повриједити успомену на умрлу особу”, који си изграђени послије 30. маја 1990. године.
Проусташки Домовински покрет, који је и иницијатор овог закона, направио је и списак неколико десетина непоћудних “четничких” надгробних споменика које треба уклонити “да не загађују хрватску земљу”, на којем прво мјесто заузима капела Вукашину Шошкоћанину у Боровом Селу.
Иако по Хрватској има много више спомен-обиљежја усташама из Другог св. рата, који су од сецесије Хрватске од СФРЈ почели ницати широм Хрватске, као и њиховим погинулим „бранитељима” у рату деведесетих, који су такође сахрањивани под усташким знамењима, који несумњиво вријеђају осјећаје њихових жртава, из образложења закона у процесу усвајања, имајући у виду и досадашњу праксу уништавања антифашистичких и ћирилицом исписаних споменика, не пружају аргументацију да ће се и на њих односити одредбе о „непоћудним” споменицима.
Четвртог јула 2025, у организацији ДИЦ-а „Веритас” и Института за савремену историју, у Београду је одржана, дуго најављивана, међународна научна конференција „30 година по нестанку Републике Српске Крајине”.
Од пристиглих пријава, програмски одбор је изабрао 25 радова, а међу излагачима било је подоста и савременика предметне теме (предсједник скупштине РСК, три министра и два секретара у владама РСК, заступник у првом сазиву Сабора после вишестраначких избора, три висока официра ЈНА на служби у СВК, командант једног општинског Штаба ТО…), али и неколико млађих учесника, од којих су неки били деца у избјегличкој колони а неки рођени после егзодуса. Најмлађи излагач на конференцији био је осамнаестогодишњи Немања Васић, који је за презентацију свог рада добио најдужи аплауз и побрао симпатије и осталих излагача и публике. Организатори су најавили објављивање зборника радова са овог научног скупа до овогодишњег Међународног београдског сајма књига, који се одржава крајем октобра.
Дан послије (5. јула), одржан је и концерт проусташког пјевача Марка Перковића Томпсона на загребачком Хиподрому пред пола милиона посјетиоца, од којих су многи носили и усташка обиљежја, а скоро сви су, укључујући и двије трећине млађих од 30 година и високе представнике власти, на пјевачев узвик “ЗА ДОМ” одговорили “СПРЕМНИ”, изговарајући застрашујући усташки поклич под којим су у Другом свјетском рату страдали многи Срби, Јевреји и Роми и који је почетком деведесетих, због страха од рецидива, натјерао крајишке Србе на побуну, што је и био увод у распад СФРЈ и крвави грађански рат деведесетих.
На ову полумилионску промоцију неофашизма и неонацизма, посебно забрињава закашњела и млака реакција Европске уније, која почива на антифашизму, чија чланица је и Хрватска, и то у вријеме када се свијет налази пред новим глобалним изазовима.
У овогодишњем Билтену, поред истакнутих догађаја, као и претходних година, налазе се информације и подаци о поменима, ексхумацијама, идентификацијама, сахранама, процесуиранима, ухапшенима, накнадама штета, умрлима, новим издањима.
Саво Штрбац
Билтен 184, 30 година послије – „Дани туге и сјећања“ – Сјећање на егзодус Срба из РСК у августу 1995, можете погледати и/ли преузети на овој вези.
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Povezani tekstovi
