1537 – Турци заузели далматинско утврђење Клис, које је дуго одолевало турском надирању из Босне. У борби погинуо и легендарни сењски капетан и клишки кнез Петар Кружић. Исте године Турци основали Клишки санџак који је обухватао цело далматинско залеђе и део Босне.
Oсвајањем Клиса 1537. године, Турци су успели да дођу и заузму Солин и тиме продиру кроз Каштела на јужним обронцима Козјака, али никада нису успели да заузму Сплит. Турци га утврђују и граде џамију са минаретом. За време њихове власти је био седиште управне јединице Клишког санџака. Преостали клишки ускоци, после пада тврђаве, преселили су се у Сењ (сењски ускоци).
1821 – Рођен Медо Пуцић (Дубровник, Аустријско царство, 12. 3.1821 – Дубровник, Аустрија, 30.6.1882) српски књижевник, научник и политичар из Дубровника. Припадао је племићком роду Пуцића, један од најпознатијих дубровачких Срба 19. века.
Најзначајнија дела:
Словјанска антологија из рукописах дубровачких пјесниках 1844.
Талијанке, 1849. (елегије)
Споменици српски од године 1395. до 1423. књ. I, Београд 1858.
Споменици српски од године 1395. до 1423. књ. II, Београд 1862.
Пјесме, 1862. и 1879.
Карађурђевка 1864.
Le nozze di Platone, o dialogo dell amore, tradotto nell´occasione delle nozze di sua sorella Anna (con Marino Giorgi) dal Conte Orsato Pozza, Trieste 1857
Compendio della storia di Ragusa dall´originale italiano di G. Resti per cura di O. Pozza, Zara 1856
1868 – Скинута забрана са правописа Вука Караџића и дозвољена његова употреба. Решење о томе донео, на основу одлуке кнеза Михаила Обреновића, министар просвете Димитрије Црнобарац, бечки и париски доктор наука. Забрана скинута четири године после Караџићеве смрти.
1935 – Умро Михајло Идворски Пупин (Идвор, Аустријсо царство, 9. 10. 1854 – Њујорк, 12. 3. 1935), српски и амерички научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија, носилац југословенског одликовања Бели орао Првог реда и почасни конзул Србије у САД. Био је и један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци. Такође је добио и Пулицерову награду (1924) за аутобиографско дело „Од пашњака до научењака“ (енгл. From immigrant to inventor).
Математику и теоријску физику Пупин је студирао у Кембриџу, а после одбрањене докторске дисертације о осмотском притиску постао је професор математичке физике на Колумбија универзитету. Професуром се бавио пуних 40 година, радећи истовремено и као управник Електротехничког института, на коме је дошао до својих најважнијих научних открића: Пупинови калемови за пренос телефонских разговора на велике даљине, електромагнетни детектори, секундарна радијација рендгенских зрака… Свој животни пут Пупин је описао у делу које је код нас објављено под насловом „Са пашњака до научењака“ и 1924. године награђено Пулицеровом наградом. Његово име носе физичке лабораторије Колумбија универзитета.
2003 – Умро Бранко Прибићевић (Двор на Уни, Краљевина СХС, 12. 11. 1928 – Београд, 12. 3. 2003), професор Факултета политичких наука у Београду.
2010 – Умрла Душанка Калањ (Шибеник, Краљевина Југославија, 10.10.1934 – Београд, 12.3.2010), спикерка и водитељка Телевизије Београд, један од симбола доброг изражавања и прва жена која је водила Дневник ТВ Београд. Њени родитељи су били пореклом из Далматинске Загоре, Бенковца и Кистања. Школовала се у Шибенику, а енглески језик и књижевност је дипломирала на Београдском универзитету.
Veritas.info
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Povezani tekstovi
