Пицерија “Локдаун” (Лоцкдоwн) из Самобора на свом је Инстаграм профилу објавила срамотан оглас за посао:
“Никако не можемо комплетирати састав што се тиче пица мајстора. Што због одустајања истих због опсега посла, ем због лоше квалитете самог мајстора. Очито су сви нормални радници отишли у Ирску, а нама се на оглас јављају пакистанци, багладештанци и четници из Ниша. Како додатно не би нагрдили наш Самобор с тим црнцима (заиста их је превише и грдо их је видјет са врећицама пуних алкохола, док иду из дућана, а домаћи старији људи прелазе на другу страну цесте. Исто тако нам не пада на памет запослити четника из Ниша. Због зараде није вриједно довлачити код нас и нашој дјеци оставити овакву гамад да их тероризира. Сад ће се наравно јавити удруге за заштиту мајмуна и осталих животиња, а и свеприсутни милорад пуповац који ће стати у обрану оних које не желимо.”
Ову објаву пренијели су скоро сви медији у региону. Загребачки Јутарњи лист наводи да су дознали да загребачка полиција ради на случају, а за мишљење да се ту ради и о могућем кривичном дјелу потврдило им је и неколико адвоката, међу којима и загребачки адвокат Марио Медак, чију изјаву преносимо:
– Конкретан случај не желим коментарисати. Међутим, могу начелно рећи да свако у Републици Хрватској има права и слободе неовисно о раси, боји коже и националном поријеклу. Сви су пред законом једнаки. А то укључује и право на рад. Свакоме под једнаким условима треба бити доступно свако радно мјесто. Довољно је прочитати Устав РХ да би свакоме послодавцу то постало јасно”, уз појашњење “да уколико неко путем рачуналног сустава или мреже јавно потиче на мржњу усмјерену према групи људи због њихове расне, националне или етничке припадности, или боје коже, сагласно члану 325. ст 1. Казненог закона, може бити кажњен са до три године затвора. Је ли то у овом случају ријеч, одлучит ће полиција која ће угоститеља свакако саслушати, провести истраживање и утврдити има ли основе за кривичним прогоном, а о свему ће бити обавијештено и државно одвјетништво.
У Хрватској није проблем у законима, који су прилагођени са европским законодавством, већ у примјени тих закона у пракси. И у двоструким стандардима.
Примјера ради, недавно је Прекршајни суд у Книну огласио кривим и осудио на 15 дана затвора Србина из Книна. који од “Олује” живи у Чикагу, због прекршаја који се зове ремећење јавног реда и мира. Његов кримен је што је на свом фејсбуку објавио слику Драже Мхаиловића, и то ону из магазина ‘Тајм’ из 1942. године, и другу из четничког Дома из Индијане, близу Чикага, у чијој позадини је Дражин портрет на зиду. При том на свом фејсбуку није ни директно ни и индиректно спомињао и вређао Хрвате, ни једном реченицом, што се може видјети и из његовог профила.
Пресуду је донијела суткиња Прекршајног суда у Шибенику Мирјана Беламарић. Иста суткиња је и током 2017. године за исти прекршај осудила и Србина Младена Лошића (1976), родом из Оћестова код Книна, који је из Србије, гдје живи као избјеглица од августа 1995, дошао да обиђе родни крај. Његов “гријех” је био “што је на свом отвореном профилу на друшвеној мрежи Фејсбук јавно објавио три фотографије којима је могао приступити било ко и било који члан те друштвене мреже, и то: фотографија на којој се окривљени налази са још око 30-40 особа са заставом четничког Равногорског покрета, фотографија на којој се налази четнички војвода поп Ђујић и фотографија на којој се налази српски кошаркаш Радуљица са четничком шубаром на глави на којој је обиљежје тзв ‘кокарда’ на којој се налази ћирилични натпис ‘Врати се војводо на Динару поново'”, за који је добио 16 дана затвора.
Неупућени у збивања у Хрватској, на основу поменутих пресуда могли би извући закључак да се хрватско друштво жестоко обрачунава са свим покушајима релативизације и ревитализације неких тоталитаристичких режима и система из прошлих времена, посебно Другог свјетског рата. Упућенији знају да то није тако.
Управо у Хрватској у посљедњих неколико година поново ескалира рехабилитација усташтва: скоро годину дана у Јасеновцу је била постављена спомен-плоча хосовцима са усташким поздравом “За дом спремни”; исти поздрав, често праћен и усташком иконографијом, редовно се чује на спортским теренима, концертима, прославама и протестима; снимају се “документарци” који фалсификују историјске чињенице; рехабилитују се осуђени злочинци из времена НДХ-а; друштвене мреже су преплављене фотографијама Павелића и осталих усташких злочинаца, у Србољубовом родном Книну десетак дана прије његовог хапшења марширали су “црнокошуљаши” у присуству цијелог државног руководства…
Да ли је неко хапшен и одговарао за таква (не)дјела? Ако и јесте, колико нам је познато, нико није добио затворску казну. Није реално очекивати ни да ће се хрватски органи гоњења другачије односити ни према одговорним за предметни расистички оглас (објаву) самоборске пицерије.
Веритас.инфо
Povezani tekstovi
