e-Veritas, 20.01.2026, Поновно увођење обавезног војног рока у Хрватској

Пише: Саво Штрбц

Од кад је у октобру 2025. Хрватски сабор изгласао Закон о изменама и допунама Закона о одбрани и Закона о служби у Оружаним снагама РХ, којима се уводи основно (темељно) војно оспособљавање, “Веритасу” се обраћају многи Крајишници, које су “бљескови” и “олује” разбацали широм света, са питањем да ли се одредбе тих закона односе и на њихове потомке који имају двојно држављанство, од којих је једно  хрватско, па користим ову прилику да  свима заинтересованим за ову проблематику одговорим на овај начин.

На службеним страницама Министарства одбране Републике Хрватске (МОРХ) наводи се да у временском интервлу од 2008, кад је Хрватска укинула обавезно служење војног рока, 17 генерација (приближно 300.000 особа) није прошло никакву војну обуку. А као контекст за поновно увођење обавезног војног рока наводе:  “У складу с европским трендовима и промењеним безбедносним околностима, све чешћим елементарним непогодама и кризним ситуацијама, Хрватска поновно уводи основно војно оспособљавање”, чији је циљ “оспособити младе особе основним војним вештинама како би стекли знања и способности потребне у кризним ситуацијама те тиме придонели националној безбедности. Оспособљени рочници (војници) постају важан део резервног састава Оружаних снага Републике Хрватске (ОСРХ) и јачају одбрамбену спремност државе”.

Из програма основног војног оспособљавања дознајемо:  на годишњем нивоу планира  се позивање до 4.000 регрута  распоређених у пет нараштаја;  у 2026. години биће позвани мушкарци – војни обавезници рођени 2007 (“нулта генерација”); обука ће трајати два месеца и обухватиће основне војничке вештине -  од руковања особним наоружањем и коришћења савремене опреме, укључујући дронове, до пружања прве помоћи и основа самоодбране; војнику (рочнику)  који је запослен права из радног односа мирују и има накнаду у висини плаће односно око 1.100 евра нето месечно; за време служења основног војног оспособљавања војник не може добити отказ код свог послодавца; по завршетку основног војног оспособљавања војник остварује једнократну предност при запошљавању на неодређено под једнаким условима у државним телима и управним телима јединица локалне и подручне (регионалне) самоуправе, а могу се пријавити за активну војну службу и градити професионалну каријеру у ОСРХ; они који након основног војног оспособљавања не заснују радни однос у ОСРХ биће распоређени у резервни састав Хрватске војске (ХВ) у статусу разврстаног резервисте; онима који се не одазову на уредно достављени позив следе прекршајне казне у износу од 500 до 5.000 евра; након навршене 30. године живота војног обавезника више неће бити могуће позвати на основно војно оспособљавање и у том случају та се особа преводи у статус неразврстаног резервисте.

Жене не подлежу регрутној (новачкој)  обавези и обавези основног војног оспособљавања, али могу похађати добровољно основно војно оспособљавање које је један од услова за пријем у активну  војну службу.

Војни обавезник (новак) који борави у иностранству и није уведен у војну евиденцију у Републици Хрватској, дужан је пријавити се надлежној дипломатској мисији, односно конзуларном представништву (уреду) Републике Хрватске најкасније до навршене 29 године живота.

Након што је утврђена здравствена способност, војни обавезник (новак) се може позвати на приговор савести уколико из својих верских или моралних уверења не жели обављати војне дужности у Оружаним снагама, односно може поднети захтев за цивилну службу, која траје три месеца у телу државне управе које је надлежно за цивилну заштиту и четири месеца у јединицама локалне или регионалне самоуправе.

Цивилни војник (рочник) који обави цивилну службу постаје цивилни резервиста. Обавези обављања цивилне службе у резервном саставу, на начин прописан Законом о одбрани, подлежу особе које су обавиле цивилну службу као цивилни војници и особе које су на други начин регулисале војну обавезу, а добиле су статус цивилног резервисте.

Војни обавезници имају право на одгоду основног војног оспособљавања у случајевима који су прописани законом (студенти, спорташи, породичне прилике…), која може трајати најдуже до 30. јуна у којој војни обавезник навршава 29 година.

Од основног војног оспособљавања ослобађа се војни обавезник:  због физичке и психичке неспособности за војну службу; који се најмање две године васпитавао у иностранству као кадет ; полицијски службеник и службеник правосудне полиције; који је стекао хрватско држављанство натурализацијом или прирођењем ако је у држави чији је био грађанин регулисао обавезу војног оспособљавања; који осим хрватског има и страно држављанство и регулисао је обавезу војног оспособљавања у иностранству,

Дакле, особе с двојним држављанством своју обавезу могу регулисати у држави у којој живе, о чему су дужне обавестити МОРХ, чиме се ослобађају служења у ОСРХ.

Проблем настаје у оним државама у којима тренутно не постоји обавезно служење војног рока, међу које спадају и све државе настале распадом СФРЈ.

У време СФРЈ младићи су морали да годину дана служе у Југословенској народној армији (ЈНА), чиме се стварала знатна борбена снага. Непосредно пре почетка распада земље 1990-их, две трећине копнених снага чинили су регрути – уз додатних милион резервиста.

Независне државе које су настале распадом СФРЈ постепено су укинуле обавезни војни рок. Словенија је била прва која је укинула регрутацију 2003. године, док су последњи регрути у Србији завршили службу 2010. Тих година, када су те новонастале државе постале чланице ЕУ или им је обећано да ће то ускоро постати, чинило се да нема потребе за врстом војске која укључује и вишемесечне војне вежбе за младе.

У међувремену су се односи на глобалном нивоу променили, посебно после руске инвазије на Украјину, па се и расположење према обавезном служењу војног рока  широм света, па тако и у региону, почело да се мења.

Прво је кренуло у Словенији када су странке с десног политичког спектра, које су 2020. формирале тадашњу владу, уврстиле  обавезно служење војног рока у коалициони споразум, којег није прихватила садашња влада. Нови парламентарни избори су заказани  за март ове године, које би, по анкетама, поново могли довести на власт десно националистичке странке, које се залажу за увођење обавезног војног рока.

И у Србији  влада већ годинама говори о могућности увођења регрутације. Министар одбране Братислав Гашић 2. јануара ове године изјавио је да су Министарство одбране и Војска Србије спремни за враћање обавезног служења војног рока и да је припремљено и законско решење које треба да буде ускоро упућено у скупштинску процедуру.

Недавно је (15. јануара) “Дојче веле”  објавио текст под насловом: “Земље на Балкану враћају обавезни војни рок”, у којем констатује:  “како земље у региону повећавају војне издатке и настоје да повећају број војног особља” и поставља реторичко питање: “треба ли остатак Европе да буде забринут због Балкана”.Одговор на ово питање даје Тоби Фогел из берлинског труста мозгова Савет за политику демократизације:

“Војни аспект свега тога првенствено се односи на спремност, не на конкретно планирање, а свакако не на офанзивно планирање. Србија се не спрема да нападне Хрватску, нити се Хрватска спрема да нападне Србију. У ситуацији у којој је опште окружење обележено нестабилношћу и непредвидљивошћу, мислим да су владе вероватно разборите када предузимају одређене мере опреза и постављају темеље за појачан стратешки приступ међународним односима. Али то је повратак старим временима.”

Као што је својевремено Словенија прва укинула обавезно служење војног рока у чему су је следиле и остале земље некад заједничке државе СФРЈ, скоро је извесно да ће Хрватску, која је прва поновно увела обавезно служење војног рока, такође следити остале државе  настале на развалинама СФРЈ. Не каже се без разлога да је Балкан “буре барута”.

 

 

 

Извор: Политика, штампано издање, 20.01.2026.