D.I.C. Veritas

e-Veritas, 25.07.2022, Саопштење поводом годишњице ликвидације девет припадника СВК на Динари (26.07.1995)

Девет припадника Српске војске Крајине (СВК), познаника комшија и рођака, из буковичких села: Братишковаца, Ивошеваца, Велике Главе, Ервеника и Кистања 26. јула 1995. године, на Динари, на предјелу “Медено брдо”, заробили су припадници Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Хрватске војске ( ХВ). Везисти СВК “ухватили” су разговор на непријатењској страни који потврђује да су сви живи заробљени.

Ускоро је кренула и хрватска акција “Олуја”, која је довела до пада РСК и егзодуса крајишких Срба и до много нових жртава, па је ова група са Динаре пала у други план.

У току 1998. године преко Комисије за нестала лица Херцег Босне стиже вијест да су ловци на Динари у једној вртачи, на предјелу “Медено Брдо”, захваљујући што је то подручје било опожарено, уочили гомилу костију.

Ускоро су представници Комисије за нестала лица Републике Српске, са колегама из комисије Херцег Босне, отишли на извиђање. Вртача је била много дубока, па су одлучили да приликом извлачења костију на површину ангажују хеликоптер. Уз помоћ хеликоптера СФОР-а, кости из вртаче су извучене 16. новембра 1998. и пребачене у Бања Луку. Из ове вртаче извучено је 6 скелета, а три су у априлу 1996. ексхумирана из масовне гробнице “Камен” код Гламоча.

Међу костима ексхумираним из вртаче на Меденом брду идентификовани су посмртни остаци: Вујко Ј. Здравка (1968), Радишић М. Миленка (1959), оба из Велике Главе, Манојловић С. Дамира (1971) из Ивошеваца, Мацура Н. Милана (1947) из Кистања, Урукало Ј. Љубомира (1948) и Урукало Б. Милорада (1951), оба Братишковаца, а из масовне гробнице “Камен”: Ковачевић Л. Маринка (1962) и Ковачевић Н. Винка (1960), оба из Ервеника и Ераковић О. Жељка (1968) из Братишковаца.

Иако су кости биле опожарене, пронађени су докази који су идентификовали групу. У то вријеме још се у Републици Српској није радила идентификација по ДНК методи, а класичним путем нису се могле кости потпуно раздвојити и одвојити, па су породице одлучиле да их сахране заједно на Пердуовом гробљу у Бања Луци.

Удружење Далматинаца у Бања Луци 2004. поменутој деветорици бораца СВК подигло је споменик у облику четвероугаоне мермерне црне плоче, на врху са стилизованим првославним крстом, окомито постављене на постоље на самом улазу у Пердувово гробље.

Иако локација на којој су пронађени њихови посмртни остаци и повреде на пронађеним костима као и трагови на одјећи, обући и опреми, на несумњив начин указују да су убијени по заробљавању и бачени у вртачу, односно у масовну гробницу, с очитом намјером да се ликвидирају као припадници непријатељске стране и затру трагови злочина, и иако су њихове убице прекршиле све законе и обичаје ратовања, што их неоспорно сврстава у прворазредне ратне злочинце, за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим ни пред међународним судовима.

 

У Београду и Бања Луци, 25.07.2022.

 

П Р Е Д С Ј Е Д Н И К

Саво Штрбац

Baner Sufinansiranja Foto: ilustracija, Ministarstvo kulture i informisanja, 664x195

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.