KV veće treba da donese odluku da li će se postupak voditi u odsustvu okrivljenih, jer je jasno da hrvatsko pravosuđe neće da dostavi sudske pozive oficirima
Početak glavnog pretresa u postupku protiv četvorice hrvatskih oficira, optuženih da su u avgustu 1995. godine raketirali kolonu izbeglica na Petrovačkoj cesti odložen je do daljeg jer nije doneta odluka da li će se okrivljenima suditi u odsustvu. Na optuženičku klupu trebalo bi da sednu Vladimir Mikac, Zdenko Radulja, Željko Jelenić i Danijel Borović.
Ko je odgovoran što ni šest meseci od podizanja optužnice suđenje nije počelo?
Predsednik sudskog veća sudija Vladimir Duruz navodi da odluku o tome treba da donese Krivično vanraspravno (KV) veće. Članovi tog veća tvrde da ne mogu to da urade dok iz Ministarstva pravde ne stigne informacija da li je hrvatsko ministarstvo pravde i uprave primilo zamolnicu da se okrivljenima uruči poziv za glavni pretres.
Advokat Dušan Bratić, punomoćnik oštećenih kaže da je Ministarstvo pravde trebalo da utvrdi da li je hrvatskom ministarstvu dostavljena zamolnica. Savo Štrbac, direktor Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas” smatra da je odluku o tome da li će se hrvatskim oficirima suditi u odsustvu trebalo da donese Krivično vanpretresno veće kada je potvrdilo optužnicu.
Sa mišljenjem Štrpca saglasan je i Aleksandar Olenik, branilac po službenoj dužnosti prvookrivljenog Vladimira Mikca.
U razgovoru za naš list, advokat Bratić, koji je pre dva dana na poslednjem glavnom pretresu predao sudu dokumente koji dokazuju da je hrvatskom ministarstvu dostavljena zamolnica, navodi da odgovornost za prolongiranje postupka snosi Ministarstvo pravde.
– Veće sudije Vladimira Duruza zrači znanjem i odluke donosi senzibilno pravničkim mozgom, a ne sekirom kako bi to javnost ponekada želela. U konkretnom predmetu nije problem da li će suđenje trajati mesec duže ili kraće, već je sistemske prirode. Ministarstvo pravde, nestručno i neodgovorno postupa i u svim drugim predmetima međunarodne pravne pomoći. Svaki put kada bi sud, eventualno, zatražio podatak kada je zamolnica uručena inostranom organu, bilo bi isto. To je činjenica utvrđena na ovom slučaju. Ne možemo da očekujemo da sud preuzima nadležnosti drugog državnog organa. Ministarstvo dostavlja zamolnicu uz svoj dopis koji potpisuje pomoćnik ministra. To je pošiljka ministarstva, a ne suda. Ministarstvo je dužno da utvrdi kada je inostrani organ primio pošiljku – objašnjava advokat Bratić.
Dodaje i da su se oštećeni tri puta pisano obraćali pomoćniku ministra i ukazivali da sud neće moći da donosi odluke jer službenici Ministarstva pravde neće da izvrše uvid u aplikaciju „Pošta Srbije”, sačine službenu belešku o datumu uručenja i o tome obaveste sud.
– Pomoćnik ministra pravde izjavio je da ne zna da li sme da se sačini službena beleška? Pa, to je njegova dužnost – kategoričan je punomoćnik oštećenih.
Savo Štrbac smatra da neko mora konačno da donese odluku da se okrivljenima sudi u odsustvu.
– Logično je bilo da to uradi Krivično vanraspravno veće kada je donosilo odluku o potvrđivanju optužnice. Razlog koji se navodi za neodržavanje glavnog pretresa nije valjan. Malo li su čekali, pa još treba? Oštećeni se drže u neizvesnosti hoće li biti suđenja. Šta se čeka? Neko mora da prelomi – kaže za „Politiku” Štrbac.
Podsetio je da Hrvatska ima zakon iz 2011. godine u kome piše da neće sarađivati i da ne priznaje nikakve pravne akte koji dolaze iz Srbije (i ostalih zajednica SFRJ) u kojima su njihovi „branitelji” optuženi za ratni zločin.
Naglašava i da se Hrvatska sve vreme u praksi poziva na zakon i da je, pošto nisu hteli da rade na drugim predmetima, bilo za očekivati da neće ni u predmetu „Petrovačka cesta”.
– Razlog što nemaju dokaz da je poziv za glavni pretres uručen optuženima, nema nikakve veze sa stvarnošću. Neće Hrvati doći na suđenje, ne priznaju ništa. To svaki dan govore, a tako su se ponašali i u drugim predmetima – navodi Štrbac.
Aleksandar Olenik napominje da je Krivično vanraspravno veće, 18. decembra kada je većalo hoće li se okrivljenima suditi u odsustvu i kada je odložilo donošenje odluke zbog nedostatka svih činjenica, postupilo nezakonito.
– To je protivzakonito jer ako nemaju sve činjenice moraju da donesu rešenje kojim se odbija zahtev tužilaštva za suđenje u odsustvu. Zakon predviđa da tužilaštvo bira vreme kada će da podnese takav zahtev i da će uz njega da dostavi sve što je potrebno. Tako da KV može da prihvati ili odbije zahtev, a ne da gleda u horoskop kako bi ispunilo želju tužilaštva – smatra Olenik.
(Izvor: Politika)
Povezani tekstovi
