У ноћи 30/31. маја 1999. године НАТО авиони су бомбардовали подручје општине Сурдулица са 4 пројектила велике разорне моћи. Погођена је специјална болница за плућне болести “Санаторијум” у југоисточном дијелу Сурдулице. Два пројектила су директно погодила павиљон у коме су биле смјештене избјеглице из бивше Републике Српске Крајине, а један је пао у павиљон старачког дома. Знатно је оштећен и павиљон са плућним болесницима. У тим објектима погинуло је 19 особа. међу којима 15 избјеглица са Кордуне и из Лике и четири старице из околице Сурдулице, док их је више десетина повређено.
У павиљону са избјеглицама погинули су: Малобабић Босиљка (53 године) и њено троје дјеце Милена (20), Раде (19) и Миленко (16 година) из села Сјеничак на Кордуну, Слијепчевић Мила (90), Манојловић Душан (72) и Манојловић Милица (77) такође из Сјеничака, Напијало Драгић из Купљенске (70), Јањанин Богданка (74) из Маличке, Поповић Славко (60) из Доњег Скрада, Павковић Ђорђе (45) из Павковић Села, Малешевић Даница (61) из Тушиловића и Вучковић Миланка (65 година) из Косијерског Села са Кордуна, Будисављевић Петар (60) из Врховина и Жигић Раде (52 године) из села Тук из Лике.
Дијелови њихових тијела неколико дана су извлачени из рушевина и скупљана са околних стабала и вршена њихова реконструкција ради идентификације по припадности одређеној особи до препознатљивости. Међутим, дејства бомбардовања су била толико разорна да је комплетно уништен анатомски састав како чврстих тако и меких ткива за неколико тијела због чега су, упркос упорности и жељи патолога, троје избјеглица остали неидентификовани: Манојловић Милица и браћа Раде и Миленко Малобабић.
Њихови животи постадоше “колатерална штета” у “хуманитарној мисији” апсурдног и циничног назива “Милосрдни анђео”.
И идентификовани и неидентификовани посмртни остаци избјеглица сахрањени су на Масуричком гробљу у Сурдулици, далеко од њихова завичаја у Лици и на Кордуну, којег напустише у августу 1995. године спасавајући главе пред хрватском војском у акцији под кодним називом “Олуја” на западне дијелове РСК, који су се у то вријеме налазили под заштитом мировних снага УН-а.
За отети завичај и изгубљене животе избјеглица са Кордуна и из Лике и четири стараце из околице Сурдулице још нико није одговарао.
Заједничка гробница у којој су сахрањене избјеглице из Крајине преуређује се у Меморијални парк НATO агресије. Ову реконструкцију финасира кабинет министра без портфеља задуженог за област помирења, регионалне сарадње и друштвене стабилности Усаме Зукорлића.
У Београду и Бањалуци, 30. мај 2026.
П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
Саво Штрбац
