Документационо-информативни центар „Веритас“ обавештава јавност и породице страдалих да су надлежни органи Републике Хрватске током септембра и октобра ове године, без икакве јавне објаве и далеко од очију медија, извршили ексхумације посмртних остатака на две познате гробне локације са српским жртвама из рата деведесетих година – на Новом гробљу у Книну и на гробљу у Дарувару.
Дана 28. октобра ове године „Веритасу“ се са книнског гробља директно јавио син једног од српских бораца убијених 21. јуна 1992. године на Миљевачком платоу, чији посмртни остаци до данас нису идентификовани. Он је годинама уназад, више пута годишње, обилазио заједничку гробницу у којој је након ексхумације из јаме у Дриновцима у августу 1992. године покопано 12 неидентификованих (НН) жртава са Миљевачког платоа, палећи свеће и полажући цвеће за сву дванаесторицу. Након што је то учинио и у августу ове године, приликом посете 28. октобра затекао је потпуно измењено стање – хумки више није било, већ само свеже прекопана и поравната земља, што је документовао и фотографијама из августа и октобра.
Проверама из два релевантна извора „Веритас“ је добио потврду да је Управа за заточене и нестале Министарства хрватских бранитеља недавно заиста ексхумирала ову локацију у Книну, те да су посмртни остаци пребачени у Загреб ради узимања коштаних узорака и идентификације путем ДНК методе. С обзиром на то да су све породице страдалих са Миљевачког платоа (осим једне) још давно дале референтне узорке крви и годинама чекале на ексхумацију ове познате локације, надамо се брзој и успешној идентификацији.
Исти извори потврдили су нам да је у септембру ове године у тишини ексхумирана и позната локација на гробљу у Дарувару, за коју је српска страна такође давно испоставила захтев за ексхумацију под оправданом сумњом да су на њој покопане српске жртве страдале у рату деведесетих година.
Ни за ексхумацију у Книну, ни за ону у Дарувару, на званичним страницама Министарства хрватских бранитеља није објављено ни слово. Такво ћутање постаје посебно упадљиво када се упореди са јучерашњим обиласком одлагалишта отпада Петровачка дола код Вуковара, где су председник Владе РХ Андреј Пленковић и министар Томо Медвед, уз снажну медијску пажњу, поручили да ће проналазак несталих остати у фокусу Владе и поновили оптужбе на рачун Србије због наводног скривања информација о локацијама гробница.
Док се ексхумације хрватских жртава користе за слање политичких порука уз присуство највишег државног врха и медија, ексхумације познатих гробних места са српским жртвама спроводе се у потпуној тишини – очигледно како се не би изазвао револт дела домаће јавности која добро зна чије се жртве ископавају.
Хрватски званичници у свакој прилици истичу да се на њиховом званичном списку тренутно налази 1.725 несталих особа из „Домовинског рата“, али редовно прећуткују чињеницу да више од половине тог броја чине управо српске жртве. Истовремено, према евиденцији ДИЦ „Веритас“, на списку несталих Срба са подручја Хрватске и бивше РСК тренутно се налази око 1.460 особа, од чега готово једна трећина уопште није уврштена на званични списак којим оперише Република Хрватска.
„Веритас“ позива надлежне институције у Загребу да престану са селективним информисањем јавности, да процес ДНК идентификације посмртних остатака из Книна и Дарувара спроведу у најкраћем могућем року и да о свим фазама тог процеса транспарентно обавесте породице жртава и јавност.
Београд / Бањалука, 7. новембар 2026.
Информативна служба ДИЦ „Веритас“
