Сутра се навршава 33 године од изненадног напада Хрватске војске на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ. Ова села, смештена јужно од Госпића у тзв. Медачком џепу, у тренутку напада су пуних 18 месеци била под званичном заштитом Уједињених нација (УНПРОФОР). У наступању и повлачењу хрватских снага, које је трајало од 9. до 17. септембра 1993. године, примењена је тактика „спржене земље”, па су сва три села систематски опљачкана, спаљена и сравњена са земљом.
У овој акцији страдало је укупно 87 Срба, а застрашујућа је чињеница да рањеника уопште није било. Резултати прегледа тела – разбијене лобање, прострелне ране из непосредне близине и живи људи бацани у ватру – недвосмислено указују на то да је извршено систематско ликвидирање заробљених и немоћних. Међу жртвама су била 46 војника, 6 милиционера и 35 цивила и припадника месне страже. Страдало је 17 жена, док је чак 25 жртава било старије од 60 година. На листи несталих и даље се води девет лица, међу којима је шест цивила просечне старости 71 годину, од чега четири жене. О размерама уништења најбоље сведочи тадашња изјава команданта УНПРОФОР-а, генерала Жана Кота, који је након обиласка терена рекао: „Нисам нашао знакова живота, ни људи, ни животиња… Разарање је потпуно, систематско и намерно”.
Иако су димензије злочина биле очигледне, Хашки трибунал је предмет Адеми/Норац препустио хрватском правосуђу, што је резултирало симболичним казнама. Генерал Рахим Адеми је ослобођен свих оптужби, док је генерал Мирко Норац осуђен на свега шест година затвора за неспречавање убистава 4 цивила и мучење једног заробљеника. Непосредни извршиоци Јосип Крмпотић, Велибор Шолаја и Јосип Мршић осуђени су на минималне казне од три до пет година затвора. Посебно поражава чињеница да је у судским поступцима неспорно утврђено да су у сопственим кућама живе изгореле најмање четири српске жене, али за њихову смрт и паљење нико није оглашен кривим.
Пре рата, у априлу 1991. године, у Дивоселу, Почитељу и Читлуку живело је укупно 780 становника, махом српске националности. Данас, у септембру 2026. године, епилог акције „Медачки џеп” је потпуни демографски суноврат: у Дивоселу не живи нико, у Почитељу живе само две старице, док је у Читлуку преостало свега десет становника у четири породице.
Документационо-информациони центар „Веритас” и ове године подсећа јавност на овај некажњени злочин, апелујући да се жртве не забораве и да правда, иако закаснела, мора бити задовољена.
БЕОГРАД / БАЊАЛУКА, 8. септембар 2026.
Информативна служба ДИЦ „Веритас“
