FSKsrb.ru, 14.05.2015., Предмет Горана Хаџића: расте притисак Трибунала

Током протекле недеље у предмету бившег председника Републике Српске Крајине (РСК) Горана Хаџића, појавили су се нови подаци. Међународни трибунал за бившу Југославију (МТБЈ) је са неколико докумената скинуо ознаку тајности, а посебно са докумената који су откривали детаље о стању здравља Горана Хаџића. Ти документи су посебно важни ради правилне оцене понашања тужилаштва и суда у овом предмету, као и због новог захтева који је упутила одбрана Горана Хаџића 28. априла.

Уочи мајских празника адвокати Г. Хаџића ¹ поднели су захтев Претресном већу за продужетак привременог ослобођења оптуженог у вези са неопходношћу завршетка третмана друге етапе лечења. ² Настала је потпуно дивљачка ситуација: трибунал зна за неизлечиви карактер Хаџићеве болести, али покушава да спречи његово ефикасно лечење.

Подсећамо да је “добри” суд одобрио Хаџићу привремено ослобађање само за прву фазу лечења. По завршетку те етапе, Хаџић мора да се врати у Хаг средином маја и прође “контролу” здравствене заштите МТБЈ. Потпуно је јасно да некаква “контрола” није заснована на било каквим медицинским показатељима и да представља облик политичког притиска на Горана Хаџића.

Пре неколико дана секретаријат трибунала је објавио раније поверљиве документе који се тичу здарвственог стања Горана Хаџића, укључујући и медицинске налазе двојице лекара на основу којих је Претресно веће одбацило захтев о привременом ослобађању, а Жалбено веће донело одлуку о ослобађању.

Лекарски налаз захтева посебну анализу. Тамо има неколико делова који захтевају истрагу. Тако се, рецимо, у налазу др Граса говори о томе да Горан Хаџић поред тумора на мозгу има и ишчашено раме и поломљену руку. Поред тога, др Грејс је констатовао пнеумонију. Све то изазива питања на која сам доктор, иако покушава да пружи своје одговоре, очигледно нема за све то валидну основу. Грас и сам признаје да његов покушај да објасни и прелом и ишчашење представљају “претпоставку”. Поред тога, индикативно је да прво испитивање мозга од 17. октобра није дијагностиковало никакав тумор, међутим, већ 30. октобра такав тумор је био откривен. ³ Грас не доноси никакве закључке тим поводом и не прилаже се у документе снимак од 17. октобра. Да ли се заиста ради о појави тумора одмах после испитивања од 17. октобра или о непажњи стручњака? А можда и нечем још горем? Изучавајући медицинске и судске документе по предметима Слободана Милошевића, Милана Бабића, Славка Докмановића и неких других хашких затвореника, то “нешто још горе” се не сме занемаривати. Шта рећи само за откриће “Римфацина” у крви Слободана Милошевића и скривање те чињенице од стране затворских власти и лекара, како од самог пацијента, тако и од суда.⁴

Налаз П. Граса такође садржи информације не само о “постојању” тумора мозга, него и о патњама које прате ту болест (напади, тешки облици повраћања и много чега другог). Поред тога, лекар указује на тешке последице његовог лечења (хемио-терапија и радиолошка терапија) које је већ започето код Горана Хаџића.

Добро је присетити се и “објашњења” те чињенице о скривању, која је била презентована јавности, а то су неки – досад неименовани – закони Холандије. Лаж – и што је најважније и лицемерје – таквог објашњења је очигледна. Искрено речено, није лако читати налаз лекара, за то су потребни чврсти нерви. Поставља се озбиљно питање о томе да ли је уопште вредело јавно презентовати ту информацију, јер до 28. априла она је била поверљива.

Ради чега је потребно публиковати све те медицинске подробности и то баш сада? Пре нове судске одлуке о продужавању (или непродужавању) привременог ослобађања? Одговор је очигледан: да би показали да су судије веома подробно биле упознате са тешким Хаџићевим здравственим стањем. Њима је била предочена веома јасна слика човека коме су одузели неколико месеци живота. И не просто “живота”, него живота у мукама и од болести и од рушилачког за организам лечења. Због чега сва та демонстрација? Ради тога да би сломили Горана Хаџића и приморали га да преда процес.

Чињеница да се политички притисак на Горана Хаџића наставља, очевидна је из представке коју је тужилаштво упутило суду 29. априла. Из те представке види се да је тужилаштво затражило од суда да призна како се никакве одлуке не могу донети све док хашки трибунал не добије списак одређених медицинских (!) докумената. ⁵ Поред тога, тужилаштво је затражило да им се доделе три дана за изучавање тих докумената. Основа за тако безобразан захтев представља само опште расуђивање. Није био цитиран ни један правни документ, није се позвало ни на један правни акт. То је и разумљиво. Таквих пуномоћја по питању медицине тужилаштво нема и не може давати своје оцене. Међутим, та дрскост има своју основу – појачати притисак на Горана Хаџића и натерати га да прихвати услове тужилаштва. Ми смо већ писали о том притиску ⁶, а као што видимо он се наставља у још безочнијем виду.

О томе да се ради управо о покушају притиска, јасно је и из одговора одбране, усмереног на представке тужилаштва. Посебну пажњу привлачи параграф 4 овог одговора. У њему се каже да “предлог тужилаштва да Горан Хаџић (текст је избрисан) – није утемељен и лажан је”. ⁷ Као што видимо, тужилаштво пушта у оптицај најпрљавије методе, укључујући и лаж. И то није изненађујуће. Развој догађаја у предмету Горана Хаџића показује да се тужилаштво неће умирити. Што се здравствено стање Хаџића буде све више погоршавало, то ће они вршити све јачи притисак на њега. Вероватно, они сматрају да ако Хаџић сада одбија схему трговине “предаја процеса у замену за могућност лечења”, онда схему “предаја процеса за право да се умре код куће” он неће моћи одбацити. У вези са тим ми још једном позивамо ОУН да коначно оконча са том наказном институцијом под називом “МТБЈ”, у којој не само да нема права, него нема ни морала.

Проф. др Анександар МЕЗЈАЈЕВ