Данас се навршава 30 година од злочина хрватских јединица над Србима у Машићкој Шаговини, у Хрватској, када је ликвидирано најмање 55 Срба. За тај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим нити пред међународним судовима, саопштио је Документационо-информациони центар “Веритас”.
У ноћи између 18. и 19. децембра 1991. године, припадници 108. и 121. бригаде Збора народне гарде и специјалци из групе “Свилени”, са 363 војника, извршили су пјешадијски напад на српско село Машићка Шаговина код Новске, смјештено на јужним обронцима Псуња, ког је бранило укупно око стотинак бранилаца, припадника Територијалне одбране из тога и суседних српских села и добровољаца из Србије, наводи Веритас.
У току борбе за “проклету утврду”, како су Хрвати, због њеног изузетног геостратешког положаја звали Машићку Шаговину, “зенге” су у току дана, када су браниоци са мјештанима славили Светог Николу, овладали цијелим мјестом.
Тада су, према српским изворима, ликвидирали најмање 55 људи, међу којима 31 цивила и припадника Територијалне одбране из тог села, док их је неколико десетина прошло вишемјесечну тортуру у хрватским казаматима.
Према свједочењима преживјелих логораша, “зенге” су пред собом редом палили све куће и убијали и цивиле и браниоце након одбацивања оружја и предаје.
Злочин и даље није истражен, иако извори и са хрватске и са српске стране наводе имена људи за које сумњају или тврде да су злочин извршили.
По налогу хрватске војске у Машићкој Шаговини је покопано 28 убијених Срба, већина под именом, а скупљали су их и покапали њихови рођаци, међу којима и Цветанка Милосављевић, која је морала да сахрани и своја два сина Тихомира (20) и Драгана (23), саопштио је Веритас.
Са те локације у појединачним ексхумацијама до 2013. ексхумирано је и предато српској страни најмање шест посмртних остатака, уз објашњење да су “страдали у борби”.
У октобру 2013. са те локације ексхумирани су посмртни остаци 19 жртава, од којих је до сада 14 идентификовано. За остале жртве још се не зна ни место укопа.
У Машићкој Шаговини је по попису становништва из 1991. живјело 209 становника од чега 189 (90 одсто) Срба, 16 Хрвата и четири Југословена. Двадесет година касније, по попису из 2011., у селу је пописано седа житеља, два мушкарца и пет жена, без ознаке националне припадности.
Povezani tekstovi
