Ни након 22 године нема информација о новинарима отетим на Космету
БЕОГРАД- Канцеларија Владе Србије за Косово и Метохију саопштила је поводом 22 године од отмице српских новинара Ђуре Славуја и Ранка Перенића да чињеница да до данас нема никаве информацију шта се са њима десило представља још једну мрљу на образу оних који су позвани да се старају о правди и владавини права на Космету.
Из Канцеларије је поручено да ни ћутање одговорних нити често вандалско скрнављене спомен-плоче подигнуте на мјесту отмице ових медијских радника неће зауставити тражење правде и починилаца злочина.
- Учинићемо све да, разоткривањем тих страшних догађаја, нестали новинари пронађу заслужени мир и спокој. Толико дугујемо њиховим породицама, колегама, али и српском народу на Косову и Метохији – саопштено је из Канцеларије.
У саопштењу је наглашено да до данас нису разјашњене ни отмице и убиства новинара Љубомира Кнежевића, Александра Симовића, Марјана Мелонашија, фоторепортера Момира Стокуће и радника обезбјеђења у Телевизији Приштина Миле Буљевић.
Канцеларија очекује од међународних институција на Космету да уложе свој ауторитет и пруже заштиту новинарима, а њиховој професији обезбиједе цивилизоване услове за несметан рад.
- Истина и правда за све нестале и убијене жртве организованих злочина над Србима на Косову и Метохији једини су пут ка нормализацији односа и изградњи међусобног поверења у покрајини – закључено је у саопштењу. Предсједник Републичке комисије за нестала лица Вељко Одаловић истакао је да је рјешавање судбине новинара Ђуре Славује и Ранка Перенића, који су прије 22 године посљедњи пут виђени на прилазу Великој Хочи, један јод приоритета у расвјетљавању злочина које су албански екстремисти починили на Косову и Метохији.
Одаловић каже да је и нестанак ове двојице новинара, као и судбина око 1.600 лица са списка несталих и киднапованих обавијена велом тајне и ћутања оних који су били одговорни у такозваним зонама одговорности попут зоне Ораховца, у којој се преплиће одговорност Рамуша Харадинаја и Фатмира Љимаја, такозваних команданата терористичке ОВК.
- Нажалост, о судбини Ђуре Славује и Ранка Перенића врло мало знамо, тела нису пронађена, нити имамо за сада прецизнију информацију шта се са њима догодило – наводи Одаловић.
Он вјерује да ће договор из Брисела о отварању архива ОВК помоћи у расвјетљавању судбине једног броја несталих и киднапованих Срба, неалбанаца, па и Албанаца који су били жртве само зато што су припадали српској или некој другој заједници или нису подржавали терористичке активности припадника ОВК.
- Сигурни смо да у тој архиви постоје одређене информације о томе шта се догодило са Славујем и Перенићем, као и са другим несталим особама, јер је очигледно на основу наших информација да су њих двојица нестали у зони одговорности Рамуша Харадинаја и Фатмира Љимаја – рекао је Одаловић.
Он је нагласио да Харадинај и Љимај морају одговарати, не само за нестанак Славуја и Перенића, већ и за бројне друге злочине почињене у Ораховачкој жупи.
Ђуро Славуј и Ранко Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочиште да ураде прилог о повратку отетих монаха. Посљедњи пут су виђени на прилазу Великој Хочи, гдје је у организацији Удружења новинара постављена спомен-плоча на којој је на албанском и српском језику исписано: “Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их”.
Povezani tekstovi
