БЕОГРАД – Предсједник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић рекао је данас да се у мртвачницама у Загребу, Ријеци, Осијеку још увијек налази више од 900 тијела, од којих је најмање 350 оних који се повезују са акцијом хрватске војске и полиције у Погрому “Олуја”.
Одаловић је на данашњој конференцији за новинаре “Немамо право на заборав”, организованој на 28 година Погрома “Олуја”, истакао да је број тијела који чекају идентификацију нешто што плаши, вријеђа и депримира све који трагају за несталима, а породице ставља у готово безнадежан положај.
- Хрватска одбија сарадњу по питању несталих и не показује спремност да се њихове судбине реше. Имамо 37 евидентираних гробница, о којима се све зна, али нема спремности да се изврше ексхумације, јер нема политичке воље. Тиме се жртве још једном убијају, а породице додатно узнемиравају – оцијенио је Одаловић.
Он је поручио да Срби имају право не само да се сјећају него и да не забораве страдале у “Олуји” и прогон више од 200.000 људи са територија које су биле већински српске.
- Важно је да не сметнемо с ума да су те територије биле под заштитом УН. Очигледно је да је та подршка коју су имали Хрватима и омогућила да протерају Србе – нагласио је Одаловић.
Указао је да се породице убијених и несталих суочавају и са још једним великим проблемом који их додатно депримира, а то је чињеница да за злочине у “Олуји” нема одговорних.
- Породице погинулих и несталих имају право да знају ко је одговоран за злочине над њиховим најмилијима. Српске породице не могу да дође до правде, јер се не покрећу процеси у Хрватској, док са друге стране имамо тајне оптужнице због којих многи Срби не могу ни да оду у Хрватску, што је апсурд, рекао је Одаловић.
Сматра да помирења не може бити док се сви не укључе у истинско рјешавање судбине несталих, за шта Хрватска не показује спремност.
- Ми годинама тражимо да ексхумирамо жртве Миљевачког платоа, али нам се ни то не дозвољава иако се све зна. И о томе се ћути. Али, они који о томе ћуте данас славе нешто за шта би требало да се стиде, јер су у „Олуји” убили много стараца, али и жена и деце – рекао је Одаловић.
Замјеник комесара за избјеглице и миграције Србије Светлана Велимировић оцијенила је да опструкције Хрватске у рјешавању судбине несталих и недоступност правде за породице жртава показују да је помирење најобичнија фраза.
- Осим тога, протерани у „Олуји” не могу да остваре права на пензије, обнову имовину и на повратак, што не може да се постигне ни уз сав притисак и посредовање међународних организација. Из Хрватске нам стижу и одговори да имовина прогнаних наводно не може да се обнови, јер нема пута, што показује због чега се већина избеглих није вратила – објаснила је Велимировићева.
У Погрому Срба у “Олуји” који је почео 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а са подручја тадашње Републике Српске Крајине, према подацима “Веритаса”, протјерано је више од 220.000 Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године “Олују” оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.