Градишка – Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас у Градишци, приликом обиљежавања 18 година од егзодуса Срба из западне Славоније, да се, у интересу правде, сваке године и на сваком мјесту морају обиљежавати датуми српских страдања.
Након симболичног спуштања вијенца у ријеку Саву са средине моста у Градишци, предсједник Додик је подсјетио да је у Славонији остало веома мало Срба.
- Окупљање попут овог у Градишци најбољи је начин да сјећање погинулим из западне Славоније никад не изблиједи. Посљедњи попис говори да у западној Славонији данас живи 74 одсто мање Срба него 1991. године – нагласио је Додик.
Предсједник Српске подсјетио је да за злочин у западној Славонији, у коме је страдало више од 280 недужних цивила, још нико није одговарао.
Он је напоменуо да су у тој акцији страдали недужни цивили само зато што су Срби.
- Српски народ широм својих простора обиљежава своја страдања. То је народ који је највише страдао у претходним ратовима на подручју бивше Југославије и зато не смијемо одустати са обиљежавањима својих значајних датума – рекао је Додик.
Обиљежавању 18 година од егзодуса 15.000 Срба из западне Славоније током акције хрватске војске “Бљесак” 1995. године присуствовало је више стотина становника Градишке и сусједних мјеста.
На спомен-плочу погинулим Србима западне Славоније положени су вијенци, а родбина и пријатељи страдалих прислужили су свијеће страдалима.
Учесницима комеморације није омогућено да слободно пређу преко моста до мјеста Нова Варош, између Окучана и Градишке гдје је у рано ујутро, 2. маја 1995. године, извршен највећи масакр над српским цивилима.
Због тога ће са половине Савског моста, између Градишке и Старе Градишке, у помен на убијене Србе западне Славоније у наставку комеморације бити спуштени цвијеће и вијенци.
- Ово је најтужнији дан због тога што је 1. маја 1995. године у акцији “Бљесак” настрадала моја два стрица са супругама и дјецом. Од тога момента све је промијењено у нашој фамилији, све везано за овај датум доноси нам неописиву тугу, а не остаје нам ништа друго него да се окупимо и молимо – рекао је Мирослав Вуковић.
Према ријечима Вуковића до сада се ништа није промјенило, нико није оптужен иако је “све јасно као дан”.
- Једино што можемо јесте да се сваке године окупимо и запалимо свијеће за своје најмилије. Ми смо на неки начин имали срећу да смо пронашли посмртне остатке својих најмилијих и достојно их сахранили – прича за “Глас Српске” Мирослав Вуковић.
У вишедневној агресији хрватских оружаних снага на западну Славонију нестало је и убијено 283 Срба, од чега 57 жена и деветоро дјеце до 14 година.
Сјећање на егзодус организују Удружење протјераних Срба из западне Славоније и општина Градишка.
Парастосу за настрадале Србе су поред предсједника РС Милорада Додика, присуствовали пензионисани генерал Војске РС Манојло Миловановић, предсјендик Борачке организаицје РС Пантелија Ћургуз, те представници локалне власти и бројна удружења.
Помен страдалима у цркви Светог Марка у Београду
У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос поводом 18 година од почетка хрватске војне акције “Бљесак” у којој је 1. и 2. маја 1995. године у западној Славонији убијено 283 Срба, међу којима 57 жена и деветоро дјеце, а протјерано најмање 15.000 људи.
Парастосу су присуствовали преживјели и породице убијених, директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац, представници Удружења породица несталих “Суза” и предсједник Коалиције удружења избјеглица у Србији Миодраг Линта.
Протојереј ставрофор Маринко Јуретић рекао је у бесједи да ожиљци остају како би подсјећали на оно што су невино страдали преживјели од злочиначке руке.
- Нека је вечни покој невиним жртвама. Молимо се за оне који су пронађени и за оне који леже негде и ко зна да ли ћемо их наћи – додао је протојереј Јуретић, који је и сам избјегао из Хрватске.
Чедомир Марић из Удружења породица несталих “Суза” рекао је новинарима уочи почетка парастоса да би за породице било охрабрење да се направи помак у проналажењу убијених, напомињући да се тек прошле године почело са ексхумацијама страдалих у “Бљеску”.
- Однос према жртвама није промијењен на боље, а породицама је најболније што су недавне пресуде хрватским генералима охрабриле починиоце злочина и створиле утисак да су недодирљиви – додао је Марић.
Послије парастоса, представници Удружења породица несталих “Суза” положили су вијенце и цвијеће на Спомен плочу српским жртвама протеклих ратова, у непосредној близини цркве Светог Саве на Ташмајдану.
Данас се навршава 18 година од агресије хрватских снага на српско становништво у западној Славонији када је у акцији “Бљесак” убијено 283 Срба, међу којима 57 жена и деветоро дјеце, а протјерано је око 15.000.
Из Документационо-информативног центра “Веритас” подсјећају да за ове злочине до данас нико није одговарао.
Једини хрватски официр против којег је поднесена кривична пријава за те догађаје – командант треће гардијске бригаде Хрватске војске Младен Круљац, накнадно је унапријеђен у чин генерала.
Оптужница није подигнута.
Насупрот томе, Хашки трибунал осудио је на 35 година затвора тадашњег предсједника Републике Српске /РСК/ Крајине Милана Мартића због тога што је 2. и 3. маја 1995. године “за одмазду издао наређење војним органима РСК да гранатирају Загреб”, и том приликом је погинуло пет цивила.
“Веритас” у саопштењу подсјећа да су 1. маја 1995. године у 5.30 часова хрватске оружане снаге извршиле агресију на српску област западна Славонија у вријеме када је ова област била под заштитом УН.
Заштитне снаге УН, на вријеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући штићенике на милост и немилост хрватским агресорима.
Током 36 часова хрватске снаге гађале су Србе који су бјежали према “мосту спаса”, преко Саве у Градишци, авионским бомбама, маљуткама из хеликоптера, топовским гранатама и хицима из снајпера, а рањеници су гажени тенковским гусјеницама или докрајчивани ножевима.
У селу Медари масакрирана су 23 житеља, од којих осморо чланова породице Вуковић, међу којима и 12 жена и троје дјеце од осам до 11 година.
Након агресије ухапшено је 1.450 припадника Војске Српске Крајине, од којих су многи осуђени на дугогодишње казне затворе и одведени у злогласну “Лору” у Сплиту и Лепоглаву, гдје су злостављани.
Хрватски генерали Петар Стипетић, Лука Џанко, Маријан Марековић, Младен Круљац и бригадир Гаљешевић, који су по налогу Фрање Туђмана, Гојка Шушка, Јанка Бобетка и Имре Аготића, испланирали и извели акцију под звучним називом “Бљесак”, још су на слободи, овјенчани славом хрватских националних хероја.
Све наведене чињенице биле су познате и Хашком тужилаштву које никада није отворило интензивну истрагу о овом злочину, као што ни Савјет безбједности никада није Хрватској увео казнене санкције зато што је као чланица УН извршила агресију управо на заштићену зону организације којој и сама припада.
На подручју западне Славоније од 1991. до 1995. године, укључујући и акцију “Бљесак”, према подацима “Веритаса”, укупно је страдало 1.114 Срба, међу којима је 48 одсто цивила, од чега се 46 процената још води као нестали.
- Уз дужно жаљење свих ратних жртава, већ 18 година постављамо иста питања: ко то и зашто прави разлику између цивилних жртава у Загребу и Окучанима и по ком критеријуму међународни и национални судови процјењују ко и када крши законе и обичаје који регулишу вођење рата? – наводи се у саопштењу “Веритаса”.
“Бљесак”- Хрватски државни врх у Окучанима, одговорности нема
Хрватски државни врх окупио се данас у Окучанима у западној Славонији на обиљежавању 18-годишњице операције Бљесак, у којој су за 30-ак часова хрватске снаге заузеле УН сектор Запад, односно дијелове западне Славоније под српском контролом, преносе агенције.
Након мисе за хрватске жртве, предсједник Иво Јосиповић, делегација владе челу с премијером Зораном Милановићем и делегација Хрватског сабора положиле су вијенце и запалиле свијеће код централног крста у спомен парку хрватским витезиовима.
У акцији Бљесак заузето је 500 квадратних километара у западној Славонији, чиме је успостављена контрола над аутопутем Загреб – Београд и жељезничком пругом према истоку Хрватске.
Хрватске снага имале су 42 погинула и 162 рањена учесника операција.
Ни ове године ништа се на каже о српским жртвама нити о о злочинима над Србима за вријеме и након те операције који су уз егзодус 15. 000 Срба у БиХ од којих се мали број вратио, драстично измијенили етничку слику тог дијела земље.
Хрватски хелсиншки одбор у извјештају из 2003. истиче да су убијена 83 српска цивила – 30 у нападима на српске избјегличке колоне, прије свега у шуми Прашник, а 53 у својим кућама, од којих је највећи масакр забиљежен у селу Медари ујутро 1. маја 1995. у коме су хрватске снаге на свиреп начин побиле 22 цивила од њих 24 колико их се тада затекло у селу.
Документационо-информативни центар Веритас говори да је убијено или нестало 283 људи, од чега 57 жена и деветоро деце.
За ратне злочине над Србима до сада нико није одговарао, иако невладине организација подсећају на велик број тада почињених ратних злочина.
Povezani tekstovi
