Glavni tužilac Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Serž Bramerc završio je posetu Beogradu. I mada je, pošto je Srbija izručila sve persone koje je tražio tribunal, Hag ublažio stav i više ne razgovara gvozdenim tonom Gospođe Tužioca Karle del Ponte, pitanja prema politici suda sve jedno ostaje mnogo. Serž Bramerc je izjavio da kako bi završila saradnju sa Međunarodnim tribunalom, Srbija treba da osigura ovoj sudskoj istanci dostup svedocima, dokumentima i arhivima, i da odgovori na pitanje kako su optuženi tako dugo uspevali da izbegnu pravosuđe. Glavna poruka Bramerca je da u Srbiji neko štiti jatake.
Referat o saradnji Srbije sa Tribunalom glavni tužilac će predati SB UN-u sredinom novembra i postoje sve osnove da se smatra da će on biti pre pozitivan. U rajnjoj liniji premijer Srbije Ivica Dačić i Bramerc su odgovorili da između Haga i Beograda nema spornih pitanja. Ali da li je sve glatko? Savo Štrbac, direktor Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, koji se bavi problemima Srba iz Hrvatske prognanih iz Srpske Krajine u toku operacije Oluja, navodi primer čoveka koji je upravo komandovao tom operacijom.
- Znate, ovde se radi o jatacima generala Maldića u Srbiji, a sa druge strane imali smo hrvatskog generala Anta Gotovinu koji se godinama navodno skrivao, a zapravo uživao na vrlo lepim destinacijama širom sveta, sve dok nije uhapšen na teritoriji Španije.
- Nisam čuo ili ne znam, a da se to desilo ja bih morao znati da je vođen bilo kakav postupak, pred bilo kakvim sudom – nacionalnim ili međunarodnim krivičnim, protiv onih koji su skrivali i omogućavali veoma lep život na visokoj nozi hrvatskom generalu. I upravo u tome vidim te dvostruke standarde koji su inače prisutni sve vreme i pred ovim Međunarodnim tribunalom u Hagu.
Takođe u toku Bramercove posete Beogradu trebalo je da bude dotaknuta tema crne transplantologije. Odgovor glavnog tužioca nije bio previše orginalan: Hag nema ovlašećnja po tom pitanju, ali tribunal će pružati punu podršku istrazi, koja, da istankemo, za sada se vrlo mlako vodi pod okriljem EUleksa. Činjenica je da bi u određenim okolnostima Međunarodni tribunal mogao da bude kolosalna podrška. Jer on poznaje problem trgovine organima još od početka 2000-ih, šta više upravo u Tribunalu, iz nepoznatih razloga, bili su uništeni mnogobrojni dokazi o takozvanoj Žutoj kući.
Kako se to često dešava, bolje od svih političara i analitičara zajedno uzetih, sitauciju je objasnio voks populi. Navodimo komentar sa jednog srbskog sajta: „Kada je Srbija u pitanju, onda nema nadležnsoti za organe, a mnogo je važnija baba koja je krila Karadžića ili deda koji je čuvao Mladića od onih koji su naručivali, uzimali i ubijali ljude radi ilegalne transplantacije“. I da dodamo u svoje ime – poprilično na tome zaradili.
Timur Blohin,
Povezani tekstovi
