Разлога за опрез је неколико – на икони нема потписа аутора, а такође не постоји документација која би расветлила где је дело настало и како је доспело у Српску православну цркву
Да ли је икона Богородице утешитељке са Христом из Цркве Светог Јована у Бенковцу, коју су Срби у ратном вихору деведесетих спасли и пренели у Београд, заиста рано дело чувеног сликара Ел Грека?
Дилему која већ три деценије збуњује наше најугледније познаваоце ренесансног сликарства, ових дана у Галерији Матице српске у Новом Саду покушавају да одгонетну грчки експерти Уметничког дијагностичког центра „Ормилија“ из Грчке.
Помоћу најсавременијих технологија какве, за сада не постоје у нашој земљи, људи из грчког центра у сарадњи са конзерваторима и рестаураторима Матичине Галерије, специјалним инфрацрвеним зрацима анализирају милиметар по милиметар тајанствене иконе на дрвету која је у прошлости претрпела многа оштећења.
„Рано је за коначну оцену. Много је питања, а, за сада, мало одговора“, каже Георгиос Каријагианис, директор „Ормилије“ чији експерти су претходних година радили експертизу неколико Ел Грекових дела које је потом комплетан уметнички свет прихватио као неспорне оригинале.
Поузданија оцена моћи ће се саопштити јавности за неколико месеци колико ће стручњаци „Ормилије“ по повратку у Грчку анализирати узорке и снимке иконе. Разлога за опрез је неколико – на икони нема потписа аутора, а такође не постоји документација која би расветлила где је дело настало и како је доспело у Српску православну цркву.
„Тако важни подаци, нажалост, у потпуном су мраку и неизвесно је да ли ће се некада у будућности наћи. Зато помоћу најновијих техничких метода покушавамо другим методама да дођемо до података који би могли да се упореде са иначе малобројним Ел Грековим раним делима из периода његовог боравка у Венецији, а пре његовог шпанског периода по којем је славан у свету – каже помоћник управника ГМС др Даниела Королија Црквењаков, искусни конзерватор“, рестауратор.
Охрабрујуће је да је прва анализа показала да аутор иконе из Бенковца, ко год да је то био, није урезивао слику у дрво попут већине уметника из 16. века, већ је цртао слободном руком како је то чинио и Ел Греко. Такође, истраживаче је збунио потпуни недостатак, на први поглед, плаве, омиљене Ел Грекове боје, али се захваљујући модерној технологији испоставило да је она на икони постојала, али је, временом потамнела и попримила другачије валере.
У ишчекивању коначних закључака експертских анализа из Грчке, икона Богородице са Христом из бенковачке Цркве Светог Јована биће део поставке „Миграције у уметности“.
Уметност миграција“ која ће у оквиру прославе титуле Новог Сада као европске престонице културе, бити отворена од 18. фебруара до 30. априла идуће године. Биће то прилика да се кроз уметност сагледа миграција која је увек постојала, а нама данас узгледа као нов феномен.
Чудесно „путовање“
Не зна се колико дуго је икона Богородице са Христом била у олтару цркве СПЦ у Бенковцу. После преноса у Београд, са још 118 икона изложена је први пут 1992. године у Народном музеју. Конзерватор Радован Пиљак недуго затим ово дело је рестаурирао. Године 1997. наша историчарка уметности Аника Сковран, објавила је у Зборнику Народног музеја текст у којем је прва, и за сада једина, довела у везу ову икону и славног сликара, вајара и архитекте шпанске ренесансе Доменикоса Теотокопулоса Ел Грека (1541-1614).
Povezani tekstovi
